ОСНОВНИ СУД У НОВОМ САДУ
ЕЛЕКТРОНСКИ БИЛТЕН

Грађанско право - Облигационо право

НИШТАВОСТ УГОВОРНЕ ОДРЕДБЕ О ПРОМЕНЉИВОСТИ КАМАТНЕ СТОПЕ

Објављено: 14.07.2021

Одредба уговора о кредиту којом је уговорено да банка има право да измени каматну стопу у складу са Општим условима пословања банке и Одлуком о висини камата банке, је неодредива.

Из образложења:

Првостепени суд је правилно применио материјално право када је нашао да је апсолутно ништава одредба Уговора о кредиту број КС 2008/179 закљученог дана 19.02.2008. године којом је уговорено да банка има право да измени каматну стопу у складу са Општим условима пословања банке и Одлуком о висини камата банке, јер је на овакав начин, камата која је битан елемент Уговора о кредиту, неодредива као и из разлога што је одређивање садржине основне уговорне обавезе корисника кредита, а то је обавеза да плати камату на одобрена средства кредита, препуштена искључиво вољи једне уговорне стране. Тужилац има правни интерес за подношење ове тужбе и утврђење ништавости спорне одредбе. Наиме, у случају утврђења ништавости спорних одредби, тужилац стиче право на регулисање одређених правних последица ништавости, међу којима је и враћање стеченог без основа.

Предметни уговор са променљивом уговорном каматном стопом, закључен између парничних странака, је по својој врсти, природи и садржини уговорних обавеза банке и корисника кредита регулисан одредбама члана 1065. и 1066. у вези члана 395. ЗОО-а и члана 25. став 2. и 34. у вези члана 2. тачка (24) Закона о девизном пословању. Ради се о уговору по приступу (пристанку), у коме је основне и обавезне елементе уговора сачинила банка као давалац финансијске услуге (кредита), а корисник те услуге (кредита) је прихватио унапред одређене услове уговора, чиме се сматра да је постигнута сагласност воља уговорача за закључење уговора.

Уговорне одредбе о промени каматне стопе регулисане су ради заштите банке и очувања реалне вредности одобреног и исплаћеног динарског износа кориснику кредита. Независно од овакве садржине уговорних обавеза и начина уговарања, уговор о банкарском кредиту, као двострано теретни уговор у случају промене каматне стопе, мора да поштује основна начела уговорног права (члан 25. ЗОО-а), као и принудне норме које се односе на предмет уговорне (новчане) обавезе. Придржавање начела равноправности, савесности и поштења и добрих пословних обичаја, као и поштовање забране злоупотребе права, стварања и искоришћавања монополског положаја и проузроковања штете, обавеза је оба учесника уговорног односа и услов је пуноважности уговора и његове подобности за судску заштиту (чл. 11. 12. 13. 14. 16. и 21. ЗОО-а).

Новчана обавеза корисника кредита да добијени износ новца врати банци у време и на начин утврђен уговором, увећан за обрачунату уговорену камату, мора да испуни услов из принудне норме члана 46. став 2. ЗОО-а, која прописује да уговорна обавеза мора бити допуштена и одређена односно одредива. У противном наступа последица ништавости уговора у целини или поједине његове одредбе, у смислу члана 47. и 105. ЗОО-а. Уговорена камата као део новчане обавезе корисника кредита и накнада коју он плаћа банци за коришћење новчаних средстава одобреног кредита, мора да буде изричито и јасно уговорена и одређена у погледу висине или начина њеног обрачунавања. Када је уговорена променљива каматна стопа, посебно код кредита са дугим трајањем, она мора да буде јасно и неспорно опредељена параметрима за утврђивање и обрачун њене висине у целом периоду трајања уговора и доспевања обавезе корисника кредита. То подразумева такву формулацију уговорне одредбе о променљивој каматној стопи и начину њеног обрачуна који су одређени објективним и стварним критеријумима који не зависе од једностране воље банке, као економски јачег уговорача и који су у уговору довољно јасно опредељени да се корисник кредита може упознати и са могућим последицима примене такве уговорне клаузуле у будућности.

Пресуда Вишег суда у Новом Саду, посл.број ГЖ-533/19 од 17.03.2021.године, којом је делимично укинута пресуда Основног суда у Новом Саду посл.број П-11124/15 од 10.12.2018.гoдине>

Аутор сентенце: Драган Петронијевић, судијски сарадник