Грађанско право - Парнични поступак

НУЖНО СУПАРНИЧАРСТВО

Објављено: 09.08.2023

Кад тужбом као тужени нису обухваћени сви нужни супарничари, суд не може да одбаци тужбу као непотпуну. У таквој ситуацији се доноси мериторна одлука о тужбеном захтеву, а непотпуна процесна заједница тужених нужних супарничара се санкционише одбијањем тужбеног захтева.

Из образложења:

Дана 15.12.2022. године суд је донео ожалбено решење којим је одбацио тужбу у делу за утврђење права асвојине и одбио предлог тужилаца да се донесе пресуда на основу признања, позивајући се на одредбе члана 211. и члана 294. тачка 7. ЗПП-а, сходно члану 3. став 3. ЗПП-а, наводећи да су тужиоци тражили утврђивање права власништва на непокретностима, али да нису пружили доказе да су тужени сувласници наведених парцела, као и да нису сва лица обухваћена тужбом као странке, односно да не учествују сви земљишно књижни сувласници парцеле, те да је тужба недопуштена и непотпуна.

Имајући у виду стање у списима предмета, те одредбе чланова 98., 192. став 1. и 294. ЗПП-а, основано се жалбом оспорава правилност и законитост побијаног решења о одбацивању тужбе. У фази претходног испитивања тужбе, суд може да одбаци тужбу само због процесноправних недостатака, дакле, у ситуацији када нису задовољене основне процесне претпоставке за мериторно одлучивање. Чињеница да тужиоцу нису у тужби као тужене означили и остале земљишно књижне сувласнике парцела, не чини тужбу непотпуном нити „недопуштеном“, како то погрешно закључује првостепени суд, јер предметна тужба садржи све битне елементе прописане чланом 98. став 3. и став 4. ЗПП-а и чланом 192. став 1. ЗПП-а.

Према члану 211. ЗПП-а, нужно супарничарство постоји ако по закону или због природе правног односа тужбом морају да се обухвате сва лица која су учесници материјалноправног односа (став1). Ако сва лица из става 1. овог члана нису обухваћена тужбом као странке, суд ће да одбије тужбени захтев као неоснован (став 2). Из наведеног јасно следи да непотпуна процесна заједница тужених нужних супарничара не представља недостатак који би спречавао потупање по тужби, или недостатак због којег би се тужба могла третирати као неразмљив или непотпун поднесак у смислу члана 101. став 1. у вези са чланом 98. став 3. и чланом 192. ЗПП-а. Кад тужбом као тужени нису обухваћени сви нужни супарничари, суд не може да одбаци тужбу као непотпуну. У таквој ситуацији се доноси мериторна одлука о тужбеном захтеву, а непотпуна процесна заједница тужених нужних супарничара се санкционише одбијањем тужбеног захтева, а не применом одредаба ЗПП-а које уређују поступање по неразумљивим или непотпуним поднесцима. Према томе, разлози због којих је првостепени суд одбацио тужбу могу евентуално бити од значаја за мериторно одлучивање у овој правној ствари, односно за одлуку о основаности тужбеног захтева, али не могу бити од утицаја на одлуку о уредности тужбе. Стога је погрешан закључак првостепеног суда да је тужба непотпуна и недопуштена и да је треба одбацити применом члана 294. став 1. тачка 7. ЗПП-а, с обзиром на то да садржи све што је потребно да би по њој могло да се поступа.

Решење Вишег суда у Новом Саду, посл.број ГЖ-2058/23 од 18.05.2023.године, којим је делимично укинута пресуда Основног Суда у Новом Саду посл.број П-4390/22 од 15.12.2022.године

Аутор сентенце: Радмила Стојановић, виши судијски сарадник