Грађанско право - Породично право

ОБАВЕЗЕ ПРОИСТЕКЛЕ ИЗ КРЕДИТА ТОКОМ БРАКА

Објављено: 21.08.2025

Обавезе проистекле из кредита који је узет током трајања заједнице представљају обавезе које терете оба супружника и за коју одговарају супружници солидарно својом заједничком и посебном имовином.

Из образложења:

Супружници одговарају, како за своје сопствене, тако и за заједничке обавезе. За сопствене обавезе које је преузео пре склапања брака, као и за личне обавезе стечене у току брака, према чланау 186. Породичног закона, одговара супружник који их је преузео, својом посебном имовином, као и својим уделом у заједничкој имовини. Такве обавезе сматрају се личним обавезама сваког супружника и оне не могу имати никаквог утицаја на статус имовине другог супружника. За заједничке обавезе, а то су обавезе које један од супружника преузме ради подмирења потреба заједничког живота у браку, као и за обавезе које по општим правилима терете оба супружника , одговарају супружници солидарно , не само својим уделом у заједничком имовини, него и својом посебном имовином (члан 187. Породичног закона). Под текућим потребама заједничког живота у браку подразумевају се обавезе које настају у вези са свим неопходним животним потребама супружника и чланова њихове породичне заједнице, а обављају се недељно, месечно, годишње или другим редовним временским интервалима ( издаци за исхрану, одећу, обућу, становање, одржавање или повећање заједничке имовине, итд).

За оно што је утрошено за потребе заједнице живота, као и за обавезе које по општим правилима терете оба супружника, одговорност супружника је солидарна, што значи да није од пресудног значаја на кога обавеза плаћања, односно враћања гласи. Код солидарних дужника постоје њихови правни односи према повериоцу, али и њихов, међусобни, унутрашњи однос. Тај однос се активира моментом исплате дуга повериоцу, дакле престанком односа на релацији поверилац-солидарни дужник и испуњењем солидарне облигације. Право на регрес има солидарни дужник који је испунио облигацију, било у целости, било у делу који премашује висину његове обавезе, регулисане унутрашњим односом солидарних дужника. Ово директно следи из одредбе члана 187. став 1 Породичног закона, која прописује да обавезе преузете ради подмирења потреба заједничког живота у браку, као и за обавезе које по закону терете оба супружника, одговарају супружници солидарно својом заједничком и посебном имовином. Исто је регулисано и чланом 423. став 1 ЗОО, који прописује да дужник који је испунио (солидарну) обавезу има право да захтева од сваког садужника да му надокнади део обавезе који пада на њега.

Следом напред наведеног, овај суд прихвата став првостепеног суда да је у конкретном случају тужилац доказао да између тужене и његовог брата, С.Ш., постоји заједница живота и привређивања, као битан контститутивни елемент ванбрачне заједнице, што је истој дало квалитет ванбрачне заједнице, а у даљем и основу за стицање одређених права и обавеза.

Надаље, правилно првостепени суд закључује да је предметни кредит имао сврху да С.Ш. , у том периоду незапослен и без примања, остварује зараду, првенствено за потребе своје породице, супруге и (тада) малог детета, односно ради подмирења потреба заједничког живота у њиховој ванбрачној заједнице, те да је у таквој чињеничној ситуацији, терет доказивања супротног, конкретно да је предметни кредит био у сврху проширења делатности ванбрачног супруга тужене, односно да је карактер кредитом преузете обавезе био лична, а не заједничка обавеза, био на туженој, а што није са успехом доказала, те су супротни жалбени наводи неосновани.

У таквој ситуацији, правилно првостепени суд налази да, у конкретном случају, обавезе проистекле из предметног кредита, који је узет током трајања (ванбрачне ) заједнице, представљају обавезе које терете оба супружника и за коју одговарају супружници солидарно својом заједничком и посебном имовином, због чега правилно налази за неоснован и истакнути приговор тужене о недостатку пасивне легитимације на њеној страни.

Пресуда Апелационог суда у Новом Саду посл. бр. Гж. 100/25 од 24.04.2025.године којом је потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. П- 595/23 од 17.09.2024. године

Аутор сентенце: Радмила Стојановић, виши судијски сарадник