Кривично право - Материјално право

ОБЈЕКТИВНА ОБЕЛЕЖЈА КРИВИЧНОГ ДЕЛА ПРОГАЊАЊЕ ИЗ ЧЛАНА 138А СТАВ 1 ТАЧКА 1 И 4 КРИВИЧНОГ ЗАКОНИКА

Објављено: 05.10.2020

Радњу извршења кривичног дела прогањање из члана 138а. став 1 тачка 1 и 4 Кривичног законика („Сл. Гласник РС број 94/16 од 24.11.2016. године, измењен 01.06.2017. године) предузима ко у току одређеног временског периода другом лицу неовлашћено прети или предузима друге радње у циљу физичког приближавања том лицу противно његовој вољи и прети нападом на живот, тело или слободу другог лица или њему блиског лица. Наиме, потребно је да противправне радње напред наведеног кривичног дела буду предузете према пасивном субјекту у току одређеног временског периода, као и да се морају понављати и трајати одређено време.

Из образложења:

Пресудом Основног суда у Новом Саду посл. бр. К-435/19 од 14.05.2019. године, З.Н. је оглашен кривим због кривичног дела прогањање из члана 138а ст. 1 тачка 1 и 4 Кривичног законика, па му је за наведено кривично дело утврђена казна затвора у трајању од 10 (десет) месеци и опозвана условна осуда изречена пресудом Основног суда у Новом Саду пословни број К- 1591/17 од 22.01.2018. године и узета као утврђена казна затвора у трајању од 6 (шест) месеци, те је применом члана 60 Кривичног законика овом пресудом З.Н. осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 3 (три) месеца, у коју казну му се на основу члана 63 Кривичног законика урачунава време проведено у притвору од 14.02.2019. године, када је лишен слободе, па надаље.

Против наведене пресуде благовремено је уложио жалбу: - бранилац окривљеног, а пресуду побија због битне повреде одредаба кривичног поступка, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и због погрешне примене кривичног закона и због одлуке о казни, у којој је предложио да се побијана пресуда укине и предмет врати на поновно одлучивање, или иста преиначи и окривљени ослободи од оптужбе или да га другостепени суд блаже казни.

Овај суд је након одржане јавне седнице већа испитао побијану пресуду, у оквиру основа, дела и праваца побијања у смислу одредаба члана 451 став 1 ЗКП, истакнутих у жалби, прочитао изјашњење ВЈТ-а, те је након разматрања целокупних списа предмета нашао да је жалба браниоца окривљеног основана.

Наиме, првостепени суд побијаном пресудом окривљеног оглашава кривим да је починио кривично дело прогањање из члана 138а став 1 тачка 1 и 4 КЗ, наводећи у изреци да је окривљени: „Дана 10.02.2019. године око 22 часа у Новом Саду, под утицајем психоактивних супстанци и алкохола услед чега му је способност да схвати значај свога дела и да управља својим поступцима била битно смањена, свестан свог дела и да је исто забрањено и хтео његово извршење, предузимао радње у циљу физичког приближавања оштећеној В.У. противно њеној вољи, тако што је претио нападом на живот и тело, након што му је иста рекла да више са њим не жели да комуницира….“ Такође, у изреци побијане пресуде, првостепени суд наводи „а након тога дана 11.02.2019. године послао више порука увредљиве и претеће садржине…“

Из овако дате изреке произилази да је окривљени одређеног дана и то 10.02.2019. године око 22 часа у Новом Саду предузео две алтернативно прописане радње кривичног дела из члана 138а ст. 1 тачка 1 и 4 КЗ, односно предузимао радње физичког приближавања оштећеној В.У. противно њеној вољи и претио јој нападом на живот и тело.

Међутим, према одредбама Закона основни облик кривичног дела прогањања из члана 138а став 1 тачке 1 КЗ, чини онај ко у току одређеног временског периода друго лице неовлашћено прати или предузима друге радње у циљу физичког приближавања том лицу противно његовој вољи, а противправне радње према пасивном субјекту морају бити предузимане у одређеном временском периоду, дакле исте се морају понављати и трајати одређени временски период.

Имајући у виду наведено, у конкретном случају по становишту Вишег суда, радње окривљеног које су описане у изреци побијане пресуде не представљају кривично дело прогањања из лана 138 ст. 1 тачка 1 и 4 КЗ, јер из чињеничног описа кривичног дела датог у оптужном акту јавног тужиоца и утврђеног у изреци побијане пресуде не произилазе сва законска обележја кривичног дела за које је окривљени оглашен кривим побијаном пресудом. Ово пре свега из разлога што у чињеничном опису кривичног дела није наведен одређени временски период у коме је окривљени предузимао радње извршења кривичног дела и то конкретно означење у времену од када до када, већ је у изреци побијане пресуде само наведено да је окривљени предузимао радњу извршења одређеног дана 10.02.2019. године око 22 часа, као и да је дана 11.02.2019. године послао више порука увредљиве и претеће садржине оштећеној, а што представља радњу другог кривичног дела, што изреку побијане пресуде чини додатно нејасном и неразумљивом, а како се то основано истиче у жалби браниоца окривљеног.

Пресуда Вишег суда у Новом Саду посл.бр. КЖ.1-193/19 од 15.08.2019. године којом је укинута пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К- 435/19 од 14.05.2019.године>

Аутор сентенце: Свјетлана Радовановић и Милош Стојшић, судијски саветници