Грађанско право - Стварно право

ОБНОВA ЗЕМЉИШНИХ КЊИГА – УПИС ПРАВА БЕЗ ПРАВНОГ ОСНОВА

Објављено: 25.09.2025

У поступку обнове земљишних књига не могу да се стичу нити губе раније стечена својинска права, ако за то не постоји правни основ.

Из образложења:

На основу утврђеног чињеничног стања првостепени суд је, позивом на релевантне одредбе материјалног права усвојио тужбени захтев, те утврдио да је тужиља власник породичне стамбене зграде на парцели број 3157 к.о. Лединци, као и целокупне парцеле наведеног броја по основу одржаја. Овај суд је става да у конкретном случају нема места примени правног института одржаја будући да би исти подразумевао да тужиља није била власник парцле коју је користила и на којој је градила, а да је све време била у погрешном уверњу да јесте власник, што овде није случај. Ово стога што у поступку ни тужена Република Србија, а ни тужени Град Нови Сад нису пружили ниједан доказ да постоји основ по коме је извршен упис права својине односно државине на предметној непокретности у њихову корист, нарочито имајући у виду да је пре обнове земљишних књига правни претходник тужиље - њен отац несумљиво био власник парцеле број. 3157 к.о. Л. а пре њега спорна парцела је била у власништву деде и бабе тужиље са очеве стране.

У поступку обнове земљишних књига у току кога је извршен упис права тужених, не могу да се стичу нити губе раније стечена својинска права, ако за то не постоји правни основ. За прелаз имовине правних претходника тужиље на тужене не постоји правни основ, односно није пружен доказ да исти постоји, па се тужени не могу сматрати власницима односно корисницима парцеле само из разлога што у јавним књигама постоји такав упис. Наиме, иако постоји правило претпоставке тачности података уписаних у јавне књиге, не ради се о необоривој законској претпоставци, већ напротив о оборивој законској претпоставци, па стога првостепени суд правилно налази да је у конкретном случају оборена претпоставка тачности уписа доставом других доказа који су цењени, а из којих произлази да је тужиља наслеђем постала власник предметне парцеле, а грађењем власник нелегалног објекта који је на парцели саграђен. Дакле, тужиља је грађењем својим средствима на свом земљишту стекла право својине на изграђеном објекту на оригинерни начин - по самом закону сходно чл. 22 Закона о основама својинско правних односа, што међутим и дање није довољно да се тужиља као власник објекта упише у јавним књигама. Ово стога што је у поступку утврђено да се објекат још увек налази у поступку легализације, па тек након што се исти оконча, тужиља се уколико буду испуњени и сви остали законски услови може уписати као власник објекта у јавним књигама, сходно чему је у том делу извршено преиначење првостепене пресуде.

Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, посл. бр. Гж-3603/24 од 04.06.2025. године, којом је делимично преиначена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. П-9838/24 од 30.10.2024. године

Аутор сентенце: Марина Рутовић, самостални саветник