ОСНОВНИ СУД У НОВОМ САДУ
ЕЛЕКТРОНСКИ БИЛТЕН

Кривично право - Процесно право

ОДБИЈАЊЕ ПРИВАТНЕ ТУЖБЕ И ТРОШКОВИ КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА

Објављено: 15.03.2019

У случају доношења ослобађајуће или одбијајуће пресуде, трошкови приватног тужиоца не падају на терет буџетских средстава суда, без обзира на то да ли су исти били нужни и неопходни, те да ли се могу или не приписати у кривицу приватног тужиоца.

Из образложења:

„Пресудом Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 705/2014 од 04.06.2018. године, према окривљеном П.А. на основу члана 422. тачка 3. ЗКП, одбијена је оптужба да је починио кривично дело увреде из члана 170. став 1. КЗ. Истом пресудом на основу члана 265. став 3. ЗКП, одбијен је захтев приватног тужиоца за накнаду трошкова кривичног поступка. Против наведне пресуде благовремено је уложио жалбу пуномоћник приватног тужиоца из свих законом прописаних разлога, у којој је предложио да се првостепена пресуда преиначи у одбијајућем делу, те да му се досуде трошкови кривичног поступка на терет буџетских средстава. Неосновано се жалбом пуномоћника приватног тужиоца побија првостепена пресуда због одлуке о трошковима кривичног поступка, обзиром да је и у том делу одлука првостепеног суда правилна и законита. Побијајући одлуку првостепеног суда у том делу, пуномоћник приватног тужиоца наводи да је тражио досуђење трошкова кривичног поступка на терет буџетских средстава суда, управо због одуговлачења судског поступка који се не може приписати у кривицу приватног тужиоца, имајући у виду да суд за пуне четири године није био у стању да обезбеди присуство окривљеног, те да је дванаест пута одлагао главни претрес и није користио предложене законске мере за обезбеђење присуства окривљеног, док се приватни тужилац одазивао позивима суда и активно доприносио вођењу кривичног поступка, услед чега је имао нужне и неопходне трошкове опредељене трошковником по адвокатској тарифи, према висини запрећене казне за предметно кривично дело. Насупрот жалбеним наводима пуномоћника приватног тужиоца, правилно је првостепени суд одбио захтев за накнаду трошкова пуномоћника приватног тужиоца из буџетских средстава суда. Ово из разлога што је у члану 265 ст. 1 ЗКП прописано када се трошкови кривичног поступка могу накнадити из буџетских средстава суда и то у ситуацији кад се обустави кривични поступак, или се оптужба одбије, или се окривљени ослободи од оптужбе, али само трошкови из чл. 261 ст. 2 тачке 1-6 ЗКП, односно нужни издаци окривљеног и нужни издаци и награда браниоца и пуномоћника из чл. 103 ст. 3 ЗКП. Такође, уколико суд донесе одбијајућу или ослобађајућу пресуду у смислу л цитиране законске одредбе, на терет буџетских средстава суда падају и трошкови који се односе на нужне издатке окривљеног, нужне издатке и награду браниоцу и пуномоћнику, али само оном пуномоћнику који је постављен посебно осетљивом сведоку у смислу одредаба чл. 103 ст. 3 ЗКП, као и награда вештаку и стручном саветнику. Дакле, закон не прописује могућност накнаде трошкова из буџетских средстава суда пуномоћнику приватног тужиоца у случају доношења ослобађајуће или одбијајуће пресуде. Надаље, члан 265 ст. 3 ЗКП прописује само ситуацију када је приватни тужилац дужан да накнади трошкове кривичног поступка у случају доношења одбијајуће или ослобађајуће пресуде, или у случају обуставе поступка, односно када се исти ослобађа обавезе накнаде трошкова кривичног поступка и то само у случају смрти окривљеног и због чињенице наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења услед одуговлачења поступка, које се не може приписати у кривицу приватног тужиоца. Обзиром на цитиране законске одредбе, по налажењу другостепеног суда, трошкови пуномоћника приватног тужиоца у случају доношења ослобађајуће или одбијајуће пресуде, а што је овде случај, не падају на терет буџетских средстава суда, па се жалбени наводи пуномоћника приватног тужиоца који се односе на трошкове кривичног поступка, од стране овог суда оцењују као неосновани.“

Пресуда Вишег суда у Новом Саду, посл. бр. Кж.1.255/18 од 15.10.2018. године, којом је одбијена као неоснована жалба пуномоћника приватног тужиоца и пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К.705/14 од 04.06.2018. године потврђена.>

Аутор сентенце: Глигор Ненић, судијски сарадник