Грађанско право - Облигационо право

ОДГОВОРНОСТ ПРАВНОГ ЛИЦА ЗА ШТЕТУ КОЈУ ПРОУЗРОКУЈЕ ЊЕГОВ ОРГАН

Објављено: 23.02.2026

Одредбом члана 172. став 1 Закона о облигационим односима прописана је одговорност правног лица ако је штета настала као последица таквог рада његовог органа који се може сматрати прекорачењем, злоупотребом или погрешном применом датих овлашћења.

Из образложења:

По оцени Врховног суда, правилно је другостепени суд закључио да нема неправилног рада органа тужене. Ово из разлога што је тужиоцу решењем Пореске управе од 18.02.2008. године утврђен порез на остале приходе, жалба тужиоца на наведено решење одбијена решењем Министарства финансија од 28.10.2008. године, као и тужба тужиоца против наведеног решења која је одбијена пресудом Врховног суда Србије од 10.09.2009. године, да би потом решењем Пореске управе од 08.03.2012. године био одбијен и захтев за понављање поступка пореског обвезника и коначно одлуком Управног суда од 22.05.2014. године је одбијена тужба тужиоца изјављена против решења од 08.03.2012. године. Стога, у ситуацији када постоје правноснажне одлуке надлежних органа, по ком основу је тужилац и извршио уплату, не може се говорити о стицању без основа на страни тужене, јер није отпао основ по ком је извршена наплата потраживања од тужиоца.

Тужилац нема право на накнаду штете, с обзиром да није доказао да постоји незаконити и неправилни рад органа туженог у складу са одредбом члана 172. став 1 ЗОО. Цитирана одредба прописује одговорност тужене ако је штета настала као последица таквог рада њеног органа који се може сматрати прекорачењем, злоупотребом или погрешном применом датих овлашћења. Примена неодговарајуће законске норме не представља безусловну повреду овлашћења у вршењу функција државног органа уколико је поступао у оквиру законских овлашћења. Ради заштите права странака, у циљу отклањања последица погрешног тумачења правне норме, прописана су одговарајућа правна средства, која је тужилац у конкретном случају и искористио, а у одговарајућим поступцима његов тужбени захтев, као и жалбе су одбијене, те како није утврђена неправилност и незаконитост у поступању органа тужене, то тужилац није доказао да су му органи тужене својим поступањем проузроковали штету.

Супротно наводима ревизије, суд нема овлашћење да преиспитује коначну и правноснажну одлуку органа управе и Врховног суда. Основ тужиоца за накнаду штете у овом парничном поступку би биле одлуке донете у управном поступку, али како су у конкретном случају у управном поступку донете правноснажне одлуке поводом обавезе туженог да плати порез на доходак грађана, то неосновано тужилац потражује накнаду штете у овом парничном поступку.

Пресуда Врховног суда, посл.број Рев 6753/24 од 02.04.2025.године

Аутор сентенце: Радмила Стојановић, самостални саветник