Грађанско право - Радно право

ОДЛУЧИВАЊЕ О ПРЕСТАНКУ РАДНОГ ОДНОСА – У ОКВИРУ ПОСТАВЉЕНОГ ТУЖБЕНОГ ЗАХТЕВА

Објављено: 18.07.2019

Када запослени својим тужбеним захтевом не тражи да се утврди да је дошло до преображаја радног односа из одређеног на неодређено време, већ само тражи да се поништи решење послодавца о престанку радног односа на одређено време, то има за последицу да суд одлучује у оквиру постављеног тужбеног захтева.

Из образложења:

Основни суд у Новом Саду, пресудом посл.бр.П1-1829/15 од 28.10.2016. године, одбио је тужбени захтев тужиље, којим је тражила да се поништи као незаконито решење о престанку радног односа број 37-01-118-1-382 од 14.07.2015. године, којим је тужиљи распоређеној на пословима вишег референта за административне послове престао радни однос, да се обавеже тужени да врати тужиљу на рад и распореди на послове вишег референта за админитративне послове или друге одговарајуће послове, у складу са њеном стручном спремом и радном способношћу у року од осам дана под претњом извршења и да се обавеже тужени да накнади тужиљи трошкове овог поступка, са законском затезном каматом од пресуђења до коначне исплате.

Апелациони суд у Новом Саду, пресудом посл.бр. Гж1-380/17 од 21.03.2017. године, одбио је жалбу тужиље и потврдио пресуду Основног суда у Новом Саду посл.бр. П1-1829/15 од 28.10.2016. године.

Одредбом члана 37 став 6 Закона о раду („Службени гласник РС“ бр. 24/05, 61/05,54/09,32/13 и 75/14), је прописано да, ако је уговор о раду на одређено време закључен супротно одредбама овог закона или ако запослени остане да ради код послодавца најмање пет радних дана по истеку времена за које је уговор закључен, сматра се да је радни однос заснован на неодређено време.

Према томе, правилан је закључак другостепеног суда, да, како тужиља својим тужбеним захтевом није тражила да се утврди да је дошло до преображаја радног односа из одређеног на неодређено време, већ је само тражила да се поништи решење туженог о престанку радног односа на одређено време, по последњем закљученом уговору и враћање на рад, да је правилан закључак првостепеног суда да је тужбени захтев неоснован.

Нису од утицаја на другачију одлуку овог суда наводи ревизије којима се указује да је другостепени суд био дужан да у разлозима пресуде утврди да је у току трајања радног односа дошло до прерастања и да је због тога последњи уговор о раду на одређено време симулован правни посао и да због тога треба поништити побијано решење о престанку радног односа као незаконито, као и да се у конкретној ситуацији активирало правило о преображају радног односа на одређено време, у радни однос на неодређено време, а што су поступајући судови били дужни да утврде, без обзира на то да ли је такав захтев посебно истакнут у тужби.

Ово зато, како је то правилно закључио и другостепени суд, што је првостепени суд сходно одредби члна 3 став 1 у вези одредбе члана 436 ЗПП одлучио у оквиру постављеног тужбеног захтева, којим није тражено утврђење прерастања радног односа на одређено време у радни однос на неодређено време.

Пресуда Врховног касационог суда посл.број Рев2-1832/17 од 24.05.2018.године, којом је одбијена ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду посл.бр. Гж1-380/17 од 21.03.2017.године

Аутор сентенце: Јармила Лончар, виши судијски сарадник