Грађанско право - Радно право

ОДЛУКА О ПРЕРАСПОДЕЛИ РАДНОГ ВРЕМЕНА

Објављено: 10.09.2025

Одлука о прерасподели радног времена не може покривати будући период „наредне године“, из разлога што се у тренутку доношења одлуке не може унапред знати какве ће околности везано за делатност послодавца, услове рада, број запослених и друго бити за 2, 3 и више година.

Из образложења:

Правилно првостепени суд не прихвата Одлуку о прерасподели радног времена туженог од 17.12.2018. године, која је донета за период од 01.01.2019. до 30.06.2019. године, не само из разлога што се иста не односи на утужени период, него и из разлога што по природи саме ствари она не може покривати будући период, како тужени наводи „наредне године“, из разлога што се у тренутку доношења ове одлуке-децембар 2018.година не може унапред знати какве ће околности везано за делатност туженог, услове рада, број запослених и друго бити за 2, 3 и више година. Надаље, из обрачунских листа зарада за тужиоца следи да прекида у његовом раду у спорном периоду уопште није било, нити тужени пружа доказе да је било прекида када запослени нису радили, што говори у прилог да прерасподеле радног времена није ни било.

Правилно првостепени суд не прихвата ни Евиденцију туженог о присутности на раду, не само из разлога што је иста опречна исказима тужиоца и сведока О. и Ш., него и из разлога што о постојању исте сазнање није имао ни Т., који је обављао послове руководиоца пословне јединице у Темерину, нити С. која је обављала послове административног радника и благајника у истој пословној јединици туженог.

Правилно је првостепени суд одбио доказне предлоге туженог, делом из разлога прописаних чл. 398. став 3 ЗПП, а делом што су одлучне чињенице везано за прековремени рад тужиоца већ биле довољно и поуздано утврђене, и што исказ директора туженог, који је само повремено долазио у пословну јединицу у Темерину, и који није могао ни имати непосредних сазнања о истом, не би битно утицао на исход овог спора.

Поуздано је утврђено да писани докази достављени од стране туженог, и то Одлука о прерасподели радног времена и Евиденција о присутности на раду нису поуздани, нити прихватљиви докази, следом чега су одлучне чињенице утврђене превасходно из исказа тужиоца и сведока О. и Ш., а делом и из исказа осталих саслушаних сведока, па је логично да јачу доказну снагу у овом спору имају наведени искази, и у односу на преостале писане доказе туженог који се односе на коришћење годишњег одмора тужиоца у 2020. години, који такође нису прихваћени, па је правилно утврђено да тужилац годишњи одмор за 2020. годину уопште није користио.

Пресуда Апелационог суда у Новом Саду посл.број Гж1-1111/25 од 13.08.2025.године, којом је потврђена пресуда Основног Суда у Новом Саду посл.број П1-226/25 од 27.05.2025. године

Аутор сентенце: Радмила Стојановић, виши судијски сарадник