Грађанско право - Породично право

ОДРЕЂИВАЊЕ МЕРА ЗАШТИТЕ ОД НАСИЉА У ПОРОДИЦИ

Објављено: 05.05.2023

За одлучивање о сврсисходности оређивања мера заштите од насиља у породици и њиховог продужавања, поред постојања аката насиља, пресудно је и постојање страха од рецидива код особа које трпе насиље.

Из образложења:

Првостепеном пресудом продужене су мере заштите од насиља у породици утврђене правноснажном пресудом Основног суда у Новом Саду посл.бр. П2-177/20 од 06.07.2020. године и то забрањено је туженом да на било који начин узнемирава тужиоце и наложено му да се уздржава од сваког дрског, злонамерног и безобзирног понашања којим се угрожава телесни интегритет, душевно здравље и спокојство тужилаца, забрањено је туженом приближавање месту становања, месту школовања и месту рада тужилаца и забрањено је туженом приближавање на удаљеност мању од 300 метара тужиоцима, на период од још годину дана, почев од правноснажности ове пресуде, обавезан је тужени да тужиоцима накнади трошкове парничног поступка у износу од 99.750,00 динара, са законском затезном каматом од извршности пресуде до коначне исплате, донето је решење о привременој мери и одређена је мера заштите од насиља у породици, те забрањено туженом да на било који начин узнемирава тужиоце и наложено му да се уздржава од сваког дрског, злонамерног и безобзирног понашања којим се угрожава телесни интегритет, душевно здравље и спокојство тужилаца, забрањено је туженом приближавање месту становања, месту школовања и месту рада тужилаца и забрањено је туженом приближавање на удаљеност мању од 300 метара тужиоцима, са важношћу наведених мера до правноснажног окончања поступка у овом предмету.

Против наведене пресуде жалбу је изјавио тужени из свих законом прописаних разлога.

Испитујући првостепену пресуду у побијаном делу у границама разлога наведених у жалби, као и оних на које пази по службеној дужности према чл. 386. ст.3. ЗПП-а, овај суд налази да је она донета без битних повреда одредаба парничног поступка, да је на потпуно и правилно утврђено чињенично стање материјално право правилно примењено.

Закључак надлежног центра је да је у интересу малолетне деце да се иста заштите продужењем мера заштите од насиља као и доношењем привремене мере.

За одлучивање о сврсисходности одређивања мера заштите од насиља у породици и њиховог продужавања, поред постојања аката насиља, пресудно је и постојање страха од рецидива код особа које трпе насиље. Имајући у виду да тужиоци и даље осећају узнемиреност и страх од туженог, а све због његовог понашања којем су били изложени док су деца одлазили код њега на виђање, правилно је првостепени суд закључио да су се стекли услови за продужење мера заштите од насиља у породици. Да је тужени склон насиљу произилази и из закључка надлежног органа старатељства, те чињенице да тужени има негативан однос према бившој супрузи и да тешко преузима одговорност за своја понашања иако је пријављен за насиље и од стране друге супруге. Из наведених разлога, супротно жалбеном указивању, без обзира на чињенице што тужени није прекршио изречене мере, нити је узнемиравао тужиоце, првостепени суд је правилно продужио изречене мере за период од годину дана, будући да ове мере имају за циљ и да опомену и упозоре учиниоца на то какве га законске последице очекују за случај да убудуће понови своје дело, па делују и у циљу спречавања понављања насилничког понашања. Мере заштите не штите само жртве насиља, већ и починиоце, јер их својим постојањем и деловањем осујећују у понављању таквог недозвољеног понашања и штите од поновног трпљења законских последица. На другој страни, тужиоци ће на тај начин у периоду за који је продужено трајање изречених мера успети у потпуности да врате свој душевни мир и спокојство.

Пресуда Апелационог суда у Новом Саду посл. бр. Гж2- 81/23 од 01.03.2023.године којом је потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. П2-975/21 од 30.11.2022. године>

Аутор сентенце: Радмила Стојановић, виши судијски сарадник