Кривично право - Материјално право

ОДУЗИМАЊЕ ТУЂЕ ПОКРЕТНЕ СТВАРИ ЧИЈА ЈЕ ВРЕДНОСТ ИСПОД ПЕТ ХИЉАДА ДИНАРА КОД КРИВИЧНОГ ДЕЛА КРАЂЕ ИЗ ЧЛ. 203. СТ. 1 КЗ

Објављено: 26.09.2019

Када је вредност одузетих ствари, код кривичног дела крађе из члана 203. став 1. КЗ, испод 5.000,00 динара, то није од утицаја на правну квалификацију кривичног дела и субјективни однос окривљеног према предузетој радњи, те је неприхватљив став да је окривљени ишао за тим да прибави малу имовинску корист и да је извршио кривично дело ситно дело крађе из члана 210. КЗ, у случају када из утврђених чињеница, односно начина одузимања ствари, произилази да је окривљени ишао за тим да прибави себи већу имовинску корист.

Из образложења:

Пресудом Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 397/18 од 04.09.2018. године окривљени А.М. оглашен је кривим за кривично дело крађа из члана 203 став 1 КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од једне године и шест месеци. Против ове пресуде жалбу је изјавио бранилац окривљеног, због битне повреде одредаба ЗКП, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, погрешне примене материјалног права и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да се нападнута пресуда укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање. Жалбом се првостепена пресуда побија због битне повреде одредаба кривичног поступка и у вези са тим погрешно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права јер је првостепени суд утврдио да вредност ствари које је окривљени А.М. критичном приликом одузео од оштећене Б.И. износи око 5.500,00 динара и да је стога у намери да присвајањем одузетих ствари прибави себи корист преко 5.000,00 динара извршио кривично дело крађа из члана 203 став 1 КЗ за које је оглашен кривим, али да оштећена наводи да се радило о стварима – неким ситницама које су јој одузете и да зато вредност ствари није могла бити већа од 2.000,00 - 3.000,00 динара па имајући ово у виду није правилно утврђена ова релевантна чињеница од које зависи и правна квалификација кривичног дела. У вези тога окривљени у одбрани наводи да није извршио увид у садржину ташне коју је одузео те је, по становишту жалбе, окривљени ишао за тим да прибави малу имовинску корист. Изнете жалбене наводе Апелациони суд у Новом Саду оцењује неоснованим, јер је првостепени суд правилном оценом на главном претресу изведених доказа, побројаних на страни 3 пресуде, правилно и потпуно утврдио чињенично стање, навео које чињенице и из којих доказа је утврдио, како је ценио одбрану окривљеног и изведене доказе па је на основу такве оцене утврдио чињенично стање ближе описано у изреци пресуде. На основу потврде о одузимању предмета од окривљеног и враћању ових предмета оштећеној, поуздано је утврђено које ствари је окривљени А.М. критичном приликом одузео од оштећене, при чему је неспорно да су се све ствари налазиле у ташни коју је оштећена имала при себи и то: црни кожни новчаник, лекови, новине и фотографије, тако што је окривљени при одузимању ташне оштећеној, кoja je у том тренутку седела на клупи, пришао и одузео ташну и удаљио се, па је, по налажењу другостепеног суда, свакако ишао за тим да прибави себи већу имовинску корист односно одузме и присвоји све вредније ствари које се у ташни налазе, што је и очекивао и није реално и уверљиво, супротно наводима жалбе, да је могао очекивати да у ташни нема новца и да се налазе само ствари мале вредности, већ је управо сврха њеове инкриминисане делатности и намере да себи прибави противправну имовинску корист била да дође до свих ствари које се у ташни налазе, укључујући и новац и ствари веће вредности. Стога, чак и да је вредност одузетих ствари које су се налазиле у ташни а заједно и са ташном била испод 5.000,00 динара то не би било од утицаја на правну квалификацију кривичног дела и субјективни однос окривљеног према предузетој радњи, те је неприхватљив став да је окривљени ишао за тим да прибави малу имовинску корист и да је извршио кривично дело ситно дело крађе из члана 210 КЗ.

Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, посл. бр. Кж.1.1089/18 од 20.11.2018. године, којом је усвојена жалба браниоца окривљеног, преиначена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К.397/18 од 04.09.2018. године, у делу одлуке о казни, док је жалба браниоца у преосталом делз одбијена као неоснована и првостепена пресуда у непреиначеном делу потврђена>

Аутор сентенце: Глигор Ненић, судијски сарадник