Грађанско право - Наследно право

ОСНОВАНОСТ ИСКЉУЧЕЊА ИЗ НАСЛЕЂА И УПУЋИВАЊЕ НА ПАРНИЦУ

Објављено: 11.02.2025

Доказивање основаности искључења из наслеђа терети оног ко се на искључење позива.

Из образложења:

Право законских наследника на нужни наследни део је право које им припада, као законска претпоставка.Одредбом члана 61. Закона о наслеђивању, завешталац може искључити из наслеђа наследника који се поводом неке законске или моралне обавезе теже огрешио о њега (ако се увредљиво или грубо опходио према завештаоцу, ако је умишљајно учинио кривично дело према завештаоцу, његовом детету, усвојенику, брачном другу или родитељу, ако се одао нераду и непоштеном животу). Искључење може бити потпуно и делимично. Одредбом чл. 62 став 4 закона прописано је да доказивање основаности искључења терети оног ко се на искључење позива. Ако у оставинском поступку постану спорне чињенице од којих зависи основаност искључења нужних наследника, суд ће прекинути расправљање заоставштине и упутити странке да покрену парницу (чл. 119 Закона о ванпарничном поступку), с тим што овде положај тужиоца не припада лицу чије право суд сматра мање вероватним (што је опште правило утврђено у чл. 23 ст.2 ЗВП), већ лицу, односно наследнику који се на искључење позива тврдећи да постоји искључење неког лица из наслеђа.Тиме је правилна одлука јавног бележника којом је оставински поступак прекинут и законски наследник- Н.К. кћи упућена на парницу против М.В. сина покојне, да докаже да је недостојан за наслеђивање, применом одредбе чл. 119. став 2. Закона о ванпарничном поступку.

Решење Вишег суда у Новом Саду, посл. бр. Гж-9668/21 од 28.11.2024. године, којим је потврђено решење Јавног бележника Софије Чолић из Сремских Карловаца, посл. бр. УПП: 294-2020 (веза Основни суд у Новом Саду, посл. бр. О-5572/20) од 10.03.2021. године

Аутор сентенце: Марина Рутовић, самостали саветник