Грађанско право - Парнични поступак

ПРИГОВОР ПАСИВНЕ ЛЕГИТИМАЦИЈЕ

Објављено: 09.07.2014

Приговор пасивне легитимације је материјално-правни приговор, а не процесно-правни приговор, тако да у ситуацији када не постоји пасивна легитимација, тужбени захтев се одбија као неоснован, што значи да се о таквом приговору одлучује у склопу одлуке о тужбеном захтеву

Из образложења:

Првостепеном пресудом тужбени захтев тужилаца је делимично усвојен, обавезани су тужени , да тужиоцу , Б. К. из Новог Сада, на име накнаде материјалне штете, солидарно исплате износ од 196.198,00 динара, са законском затезном каматом од 25. маја 2011. године па до исплате, а тужиљи И. К., на име накнаде за претрпљени страх, износ од 150.000,00 динара, те тужиоцу Д. Б., на име накнаде за претрпљени страх износ од 150.000,00 динара, све са законском затезном каматом 02.12.2011. године, па до исплате, а све у року од 15 дана, под претњом принудног извршења.

Основано се у жалбама тужених указује да првостепени суд није одлучио о приговору пасивне легитимације, а од чега зависи одлука о основаности тужбеног захтева. Наиме, пасивна легитимација, као један од облика стварне легитимације, представља материјално- правни однос странке према предмету спора, тако да пасивну легитимацију у једном спору има лице које је учесник материјално-правног односа, из чега произилази да је приговор недостатка пасивне легитимације, као и приговор недостатка активне легитимације, материјално –правни приговор, који утиче на основаност тужбеног захтева. Будући да је приговор пасивне легитимације материјално- правни приговор, а не процесно-правни приговор, у ситуацији да не постоји пасивна легитимација, тужбени захтев се одбија као неоснован, што значи да се о таквом приговору одлучује у склопу одлуке о тужбеном захтеву.

Из садржине списа предмета, произилази да су тужени , током поступка, истицали приговор недостатка пасивне легитимације, а о ком приговору првостепени суд није одлучио, мада би се могло закључити да их суд сматра неоснованим, будући да усваја тужбени захтев тужилаца, али суд не даје нити један разлог због чега сматра да истакнути приговори нису основани, нити у образложењу побијане пресуде даје јасне разлоге, из чега произилази одговорност тужених за накнаду штете тужилаца, а како се основано наводи жалбама тужених..

Према одредби чл. 154. став 1. ЗОО-а ко другоме проузрокује штету дужан је накнадити је, уколико не докаже да је штета настала без његове кривице. У недостатку одлуке о изјављеном приговору недостатка пасивне легитимације, побијана пресуда се не може испитати, ни са становишта правилне примене материјалног права. Из наведених разлога првостепену пресуду у односу на тужене је требало укинути и предмет вратити првостепеном суду на поновно суђење, како би се у поновљеном поступку одлучило о истакнутом приговору, те донела правилна и законита одлука.

(Решење Вишег суда у Сомбору посл. број ГЖ-866/2013 од 09.05.2014. године, којим је укинута пресуда Основног суда у Новом Саду посл. број П-539/2010 од 05. 10.2012. године)

Аутор сентенце: Јармила Лончар, виши судијски сарадник