Објављено: 28.01.2026
Усвојени план реорганизације представља извршну исправу, те се на основу истог може покренути поступак принудног извршења.
Из образложења:
У вези са тиме не може се прихватити образложење првостепеног суда да тужени није оспоравао висину дуга, односно да није спорио ни основ ни висину тужбеног захтева. Наиме, тужени се противио тужби и постављеном тужбеном захтеву, а чињеница да није спорио постојање потраживања, произлази из чињенице да је исто обухваћено планом реорганизације, међутим наведено не ствара могућност да тужилац у овој, посебној парници остварује намирење тог потраживања, па ни по основу споразума закљученог са туженом (који је сачињен после усвајања плана), у ситуацији када сагласно члану 167. Закона о стечају, УППР представља извршну исправу. Будући да усвојени план реорганизације представља извршну исправу, на основу истог може се покренути поступак принудног извршења. У ситуацији да по протеку рокова утврђених планом реорганизације предузеће не измири сва дуговања обухваћена планом или их не измири у целости, поверилац, у конкретном случају овде тужилац, има могућност да своје потраживање намири или у извршном поступку који ће покренути на основу плана реорганизације као извршне исправе или с друге стране у поступку колективног намирења покретањем новог стечајног поступка против дужника из разлога непоступања по усвојеном плану. У поступку индивидуалног намирења поверилац може намирити само потраживања која су у њему наведена и то под условима који су планом одређени. Дакле, имајући у виду све наведено, те чињеницу да је овде тужилац већ исходовао извршну исправу по којој се може поступати, односно по основу које се може покренути извршни поступак, ради принудне наплате његовог потраживања, јасно је да у конкретном случају није било места усвајању тужбеног захтева од стране првостепеног суда, јер би на тај начин у правном поретку егзистирале две извршне исправе које проистичу из истог чињеничног и правног основа.
Пресуда Вишег суда у Новом Саду, посл.број ГЖ-723/20 од 16.10.2025.године, којом је преиначена пресуда Основног суда у Новом Саду посл.број П-2368/19 од 02.12.2019. године
Аутор сентенце: Радмила Стојановић, самостални саветник