Објављено: 09.08.2023
Одредбом члана 34. став 2. ЗИО прописано је да извршни поверилац који је подношењем више предлога за извршење против истог извршног дужника захтевао одвојено намирење више потраживања која су се могла намирити у истом извршном поступку, има право на накнаду само оних трошкова које би имао да је ради намирења тих потраживања поднео само један предлог за извршење.
Из образложења:
Решењем о извршењу Основног суда у Новом Саду посл. бр. Ии-739/2023 од 17.02.2023. године дозвољено је предложено извршење на основу извршне исправе -правноснажне и извршне пресуде Основног суда у Новом Саду посл. бр. П-1849/20 од 17.05.2020. године и одређено извршење преносом новчаних средстава извршног дужника са рачуна извршног дужника и преносом на пословни рачун извршног повериоца, ради намирења потраживања у износу од 44.250,00 динара са законском затезном каматом од дана 02.09.2018. године па све до исплате, као и трошкова извршења.
Увидом у списе посл. бр. Ии-333/23, утврђено је да је дана 20.01.2023. године извршни поверилац поднео предлог за извршење на основу извршне исправе-решења Основног суда Новом Саду посл. бр. П-1849/20 од 17.06.2020. године ради намирења износа од 16.340,00 динара, на име трошкова парничног поступка, са законском затезном каматом од дана извршности пресуде, по ком предлогу је Основни суд у Новом Саду донео решење о извршењу посл. бр. Ии-333/23 од 23.01.2023. године.
У жалби извршни дужник истиче да је извршни поверилац покретањем још једног извршног поступка по истој извршној исправи изложио извршног дужника двоструком плаћању трошкова извршног поступка, као и трошкова принудне наплате, иако су се исти могли одједном наплатити у току једног извршног поступка. Међутим, овакви жалбени наводи су без утицаја на другачије одлучивање.
Наиме, одредбом члана 34.став 2. ЗИО прописано је да извршни поверилац који је подношењем више предлога за извршење против истог извршног дужника захтевао одвојено намирење више потраживања која су се могла намирити у истом извршном поступку, има право на накнаду само оних трошкова које би имао да је ради намирења тих потраживања поднео само један предлог за извршење. Одредбом става 3. истог члана прописано је да се одредба става 2. сходно примењује и када је извршни поверилац подношењем више предлога за извршење против истог извршног дужника захтевао потпуно или делимично намирење главнице једног потраживања, камате или трошкова поступка. Дакле, наведене законске одредбе не спречавају извршног повериоца да поднесе више предлога за извршење ради намирења потраживања која су могла бити намирена у истом извршном поступку, нити га спречава да подноси више предлога за извршење ради одвојеног намирења главнице и трошкова поступка, с тим да ако то и учини имаће право на накнаду само оних трошкова које је имао да је поднео само један предлог за извршење.
Међутим, имајући у виду да важеће одредбе ЗИО изричито не забрањују да извршни поверилац против истог извршног дужника води један поступак поводом више захтева, према ставу овог суда тим пре нема сметње ни да извршни поверилац подношењем више предлога према истом извршном дужнику тражи одређивање извршења ради наплате потраживања на основу више извршних исправа, као што је и овде случај. Наиме, у датој ситуацији, потраживања извршног повериоца на име главног дуга и трошкова парничног поступка су настала на основу две извршне исправе, те је диспозиција самог извршног повериоца како ће досуђена потраживања наплатити. Дакле, извршни поверилац има могућност избора да ли ће за сва потраживања досуђена правноснажним и извршним исправама поднети јединствен предлог за извршење или ће свако потраживање извршавати посебно, због чега је погрешно становиште извршног дужника да је потраживања извршног повериоца требало намирити у једном извршном поступку, нити се могу прихватити жалбени наводи да је извршни поверилац по истој извршној исправи већ иницирао извршни поступак, будући да јасно произлази из стања у спису да се у конкретном случају ради о две различите судске одлуке које су у извршним поступцима представљале извршне исправе.
Решење Вишег суда у Новом Саду посл.број Гжи-139/23 од 19.04.2023.године којим је потврђено решење Основног суда у Новом Саду посл.бр. Ии-739/23 од 17.02.2023.године
Аутор сентенце: Радмила Стојановић, виши судијски сарадник