ОСНОВНИ СУД У НОВОМ САДУ
ЕЛЕКТРОНСКИ БИЛТЕН

Грађанско право - Парнични поступак

ПОНАВЉАЊЕ ПОСТУПКА

Објављено: 14.07.2021

Разлог за понављање поступка у смислу члана 426. став 1. тачка 12. ЗПП може бити само одлука Уставног суда којом је утврђена повреда или ускраћивање људског и мањинског права и слободе зајемчене Уставом.

Из образложења:

Подносиоци предлога су тражили понављање поступка из разлога прописаних чланом 426. став1. тачка 12. ЗПП, који прописује да се поступак који је одлуком суда правноснажно окончан, може да се по предлогу странке понови, ако је Уставни суд, у поступку по уставној жалби, утврдио повреду или ускраћивање људског или мањинског права и слободе зајемчене Уставом у парничном поступку, а то је могло да буде од утицаја на доношење повољније одлуке. При том је овај суд становишта да за подношење предлога за понављање поступка није од значаја чињеница што у конкретном случају против првостепене пресуде није било изјављене жалбе, већ је битно сходно цитираној законској одредби, да је поступак правноснажно окончан.

Супротно наводима жалбе, разлог за понављање поступка у смислу члана 426. став 1. тачка 12. ЗПП може бити само одлука Уставног суда којом је утврђена повреда или ускраћивање људског и мањинског права и слободе зајемчене Уставом и наложено поновно одлучивање у овом парничном поступку у коме је донета одлука која је била предмет уставносудске контроле. С тим у вези јесте и чињеница да Закон о парничном поступку не прописује могућност да редован суд, у поступку по предлогу за понављање поступка, сам примењује одредбу члана 87. Закона о уставном суду и проширује дејство одлуке Уставног суда на лица која су странке у неком другом правноснажно окончаном поступку, а која се, по оцени редовног суда, налазе у истој правној ситуацији као и лице на кога се конкретна одлука Уставног суда односи и у односу на кога она производи правно дејство.

Супротно жалбеним наводима, из одредбе члана 87. Закона о Уставном суду произилази да се дејство конкретне одлуке Уставног суда по уставној жалби-у погледу утврђења повреде зајемченог права и поништаја судске одлуке-може проширити и на лица која нису поднела уставну жалбу, али само под условом да Уставни суда оцени да је то нужно у конкретном случају, те да исто утврди својом одлуком, односно да својом одлуком одреди круг лица која су била непосредни учесници конкретног поступка, који се поново реотвара пред редовним судом и на који ће, због идентитета правне ситуације, проширити дејство своје одлуке. Из одредбе члана 87. Закона о Уставном суду произилази да се ова одредба може применити само на друга лица која нису поднела уставну жалбу, односно оспорила појединачни акт који се непосредно односи и на та лица, а који је био предмет уставносудске контроле по уставној жалби, те да Уставни суд то изричито утврди својом одлуком.

То даље значи да се дејство одлуке Уставног суда не може прширити на (по идентитету правне ситуације) сличне појединачне акте који нису били предмет одлучивања Уставног суда, нити на лица на која се ти акти непосредно не односе. Уколико би редован суд у поступку по предлогу за понављање поступка сам применио одредбу члана 87. Закона о Уставном суду и проширио дејство одлуке Уставног суда на лица која нису учесници конкретног парничног поступка, већ странке у неком дугом правноснажно окончаном парничном поступку, а које се, по оцени редовног суда, налазе у истој правној ситуацији као и лице које је исходовало позитивну одлуку Уставног суда, тиме би редован суд утврђивао повреду уставног права, а што није надлежност редовног суда, нити може бити предмет одлучивања суда у поступку по предлогу за понављање поступка. Таква примена члана 87. Закона о Уставном суду довела би до ситуације да редован суд, у поступку по ванредном правном средству, цени и утврђује да ли је по садржају појединачни акт, који није био предмет уставносудске контроле, такав да би водио истоветној повреди као онај појединачни акт који је био предмет уставносудске контроле.

Решење Вишег суда у Новом Саду, посл.број Гж-970/18 од 12.03.2021.године, којим је потврђено решење Основног суда у Новом Саду посл. бр. П-4346/12 од 14.12.2017. године>

Аутор сентенце: судија др Биљана Лепотић