Грађанско право - Облигационо право

ПОСРЕДНИК У ОРГАНИЗОВАЊУ ПУТОВАЊА

Објављено: 15.06.2026

Одредбом члана 881. Закона о облигационим односима у ставу 1 и 2 прописано је да кад се посредничким уговором о путовању преузима обавеза закључења уговора о организовању путовања, посредник је дужан да приликом закључења изда потврду о путовању која, поред података који се односе на само путовање и ознаке и адресе организатора путаовања, мора да садржи ознаку и адресу посредника, као и податак да он иступа у том својству.

Из образложења:

Неосновани су жалбени наводи тужиље којима се истиче да није битно ко је организатор путовања већ ко је примио новац, указујући да се предметном тужбом тражи повраћај средстава исплатом стеченог без основа, те да је у овом случају тужена примила новац, док по ставу тужиље није од утицаја на одлуку то шта је тужена учинила са примљеним новцем. Наиме, одредбом члана 881. Закона о облигационим односима у ставу 1 и 2 прописано је да кад се посредничким уговором о путовању преузима обавеза закључења уговора о организовању путовања, посредник је дужан да приликом закључења изда потврду о путовању која, поред података који се односе на само путовање и ознаке и адресе организатора путовања, мора да садржи ознаку и адресу посредника, као и податак да он иступа у том својству. Ако у потврди о путовању не назначи својство посредника, посредник у организовању путовања сматра се као организатор путовања. У чињеничном утврђењу првостепеног суда утврђено је да је тужиља К.М. дана 18.01.2020. године закључила Уговор о путовању бр. ФТ083410 са субагентом туристичке агенције „Ф.т“ доо Београд, односно са туристичком агенцијом „А.т.“ Нови Сад. Дакле, како из чињеничног утврђења првостепене одлуке произлази да је у Уговору о путовању бр. ФТ083410 као овлашћени субагент наведена овде тужена „А.т“ произлази да је тужена приликом закључења Уговора јасно назначила да иступа у својству посредника, односно субагента у организовању путовања због чега не може одговарати као организатор путовања сходно цитираној одредби члана 881. став 2 ЗОО.

Имајући у виду наведедно, првостепени суд је правилно закључио да је тужиља приликом закључења уговора о путовању била упозната са чињеницом да је организатор путовања „Ф.т“ доо Београд, а не „А.т“ који је у конкретном случају означен као корисник франшизе-субагент, те да управо организатор путовања одговара како за неиспуњење програма путовања, тако и за недовољно квалитетно пружену услугу, а такође и у случају раскида и отказа уговора о путовању, док су субагенти само посредници у продаји аранжмана.

Пресуда Вишег суда у Новом Саду посл. бр. Гж-10128/22 од 12.03.2026. године којом је потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. П-15383/20 од 31.05.2021. године

Аутор сентенце: Радмила Стојановић, самостални саветник