ОСНОВНИ СУД У НОВОМ САДУ
ЕЛЕКТРОНСКИ БИЛТЕН

Кривично право - Материјално право

ПОСТОЈАЊЕ И УТВРЂИВАЊЕ ПРЕВАРНЕ НАМЕРЕ КОД КРИВИЧНОГ ДЕЛА ПРЕВАРЕ ИЗ ЧЛ. 208. КЗ

Објављено: 26.09.2019

Из законског описа кривичног дела преваре произлази да се оно може извршити само са специјалним умишљајем – намером унапред створеном и испланираном, при чему тај план не мора садржати уједно у потпуности све елементе кривичног дела, већ је довољно да садржи оквир догађаја, начин извршења и намеру стицања противправне имовинске користи тим начином. Преварна намера као битан елемент кривичног дела и као субјективни однос учиниоца према делу по правилу се утврђује из укупног понашања окривљеног, и то како из његовог поступања пре извршења дела, тако и из његовог поступања након извршења дела и у сваком случају мора постојати у тренутку извршења кривичног дела.

Из образложења:

Пресудом Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 2974/13 од 25.05.2018. године, окривљени Б.Б. је оглашен кривим због кривичног дела преваре из члана 208 став 3 у вези става 1 КЗ, па је осуђен на казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 6 (шест) месеци. На основу одредбе члана 258 став 4 ЗКП, досуђен је имовинскоправни захтев оштећеном П.В., па је окривљени обавезан да оштећеном исплати износ од 1.200.000,00 динара у року од 3 месеца од дана правноснажности пресуде, док је оштећени са евентуалним вишком имовинскоправног захтева упућен на парницу. Против наведене пресуде жалбе су благовремено изјавили браниоци окривљеног, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, погрешне примене кривичног закона и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да се побијана пресуда укине и предмет врати на поновно суђење, или пак пресуда преиначи и окривљени или ослободи од оптужбе или му се изрекне блажа кривична санкција. Наиме, побијаном пресудом окривљени Б.Б. је оглашен кривим да је извршио кривично дело преваре из члана 208 став 3 у вези става 1 КЗ, те првостепени суд у образложењу побијане пресуде наводи да је током поступка утврђено да окривљени након што у мају месецу 2009. године мења са оштећеним Голфа за Пасата уз доплату од 1.900,00 евра, не жели оштећеном да да овлашћење за Голфа, нити закључи било какав уговор, с тим да већ тог дана када се врши замена, на предлог оштећеног да овере овлашћење, окривљени под изговором да општина не ради, узима фотокопију личне карте оштећеног уз обећање да ће му накнадно доставити овлашћење, те наредних месеци на константне позиве (оштећени каже око 200 позива) оштећеног да му преда овлашћење, окривљени говори да има обавезе, да је на путу, да је болестан и слично, а истовремено конструише причу са возилом Пасат, да након протека времена до регистрације, у јулу месецу 2010. гoдине окривљени и даље оглушавајући се на позиве оштећеног за овлашћење, позива оштећеног и говори му да полиција у Новом Саду тражи Голф ради контроле, а заправо он сам, лично подноси захтев полицији за преглед свог возила, све како би „намамио“ оштећеног да дође у Нови Сад и да му одузме возило које се све време води на име окривљеног, што је на крају и учинио тврдећи да је Пасат нерегуларан, а да је то одговорност оштећеног, те да му због тога мора узети Голфа, који је свакако његов. Одредбом члана 208 КЗ, кривично дело преваре чини онај ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист, у тзв. преварној намери, доведе кога лажним приказивањем или прикривањем чињеница у заблуду, или га одржава и тиме га наведе да овај на штету своје или туђе имовине нешто учини или не учини. Дакле, из законског описа овог кривичног дела, произлази да се оно може извршити само са специјалним умишљајем – намером унапред створеном и испланираном, при чему тај план не мора садржати уједно у потпуности све елементе кривичног дела, већ је довољно да садржи оквир догађаја, начин извршења и намеру стицања противправне имовинске користи тим начином. Из овога даље произлази да за постојање кривичног дела преваре из члана 208 КЗ није довољно само да учинилац није извршио обавезу коју је на себе преузео ступајући у имовинске односе са другим особама, већ је неопходно да се испуне и остала обележја предвиђена по Закону, првенствено да постоји преварна намера унапред створена, као и да из таквог поступања за оштећеног наступи имовинска штета. Према томе, преварна намера као битан елемент кривичног дела и као субјективни однос учиниоца према делу по правилу се утврђује из укупног понашања окривљеног, и то како из његовог поступања пре извршења дела тако и из његовог поступања након извршења дела и у сваком случају мора постојати у тренутку извршења кривичног дела. На основу наведено, ова суд налази да је првостепени суд морао да цени све околности предметног случаја и укаже на то којим разлозима се руководио када је утврдио да је код окривљеног постојала преварна намера, односно приликом оцене постојања преварне намере морао је са посебном пажњом ценити и несумњиво утврђене чиненице управо везане за понашање окривљеног и радње које је предузимао, а што је првостепени суд, по оцени овог суда, како се то основано истиче у жалбама одбране, пропустио да цени.

Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, посл. бр. Кж.1.889/18 од 07.11.2018. године, којом су усвојене жалбе бранилаца окривљеног, укинута пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К.2974/13 од 25.05.2018. године и предмет враћен првостепеном суду на поновно суђење>

Аутор сентенце: Глигор Ненић, судијски сарадник