Грађанско право - Породично право

ПОТПУНО ЛИШЕЊЕ РОДИТЕЉСКОГ ПРАВА

Објављено: 17.12.2024

Потпуно лишење родитељског права је најтежа породичноправна санкција за родитеља који злоупотребљава родитељско право тако да његови поступци до те мере угрожавају интересе детета, да је угрожен физички, морални и интелектуални развој детета јер грубо занемарује родитељске дужности, тако што уопште не брине о детету, нити подмирује његове основне потребе.

Из образложења:

Првостепеном пресудом прецизирани тужбени захтев тужиоца И.Б. да се тужена лиши родитељског права у односу на млт. И.Б., да се забрани туженој да се приближава млт. И.Б. на удаљеност мањој од 100 метара, да се забрани туженој да даље узнемирава, туче ногама, гребе ноктима, удара по глави, туче штапом и врши свако даље насиље физичко и психичко према млт. И.Б., да се забрани туженој свака даља комуникација са млт. И.Б., да се млт. И.Б. повери оцу И.Б. на самостално вршење родитељског права, да се обавеже тужена да сноси трошкове поступка са законском затезном каматом од дана правноснажности , а под претњом принудног извршења, је одбијен као неоснован.

Против наведене пресуде, жалбу је изјавио тужилац И.Б. побијајући је из свих законом прописаних разлога.

Имајући у виду утврђено чињенично стање, овај суд нема основа да сумња у извршену процену и дати закључак првостепеног суда да се понашање тужене не може окарактерисати као насиље над млт. И. Субјективно и једнострано мишљење тужиоца да се поступци тужене сматрају актом насиља није доказ да то понашање објективно представља насиље у породици. У конкретном случају ради се о трајно и озбиљно поремећним односима парничних странака као бивших супружника. Тужилац је тужену учестало пријављивао полицији и Центру за социјални рад те је дете одводио на лекарске прегледе алудирајући да није адекватно неговано од стране мајке. Несумњиво је утврђено да су овакви поступци тужиоца узроковани продуженим и нерешеним партнерским односом који је постао дисфунциналан, а који прети да се на дете негативно инфлуентира. Услед тога, странке показују висок степен нетолеранције и нетрепељивости, посебно тужилац Б.И. за кога је Центар за социјални рад утврдио да врши економско и психичко исцрпљивање своје бивше партнерке, овде тужене, а вештаци констатовали да показује одређени степен емотивне и психичке узнемирености на помен судског поступка, бивше супруге и њене примарне породице. Дакле, не може се говорити о недозвољеном моделу понашања које један члан породице предузима, односно испољава према дугом, већ о искључиво поремећеним партнерским односима који су резултирали подношењем тужбе у овом поступку. Због наведеног, оцењено је да тужилац паушално и неаргументовано покушава да тужену дискредитује у родитељској улози. Оценом изведених доказа не може се извести закључак да су промене на кожи детета резултат неадекватне хигијене и насиља које мајка спроводи над дететом, код чињенице да из налаза и мишљења вештака произилази да дете има атопијски дерматитис (суву кожу) и да није могуће утврдити конкретан узрок сваке од повреда на телу детета. На другој страни, вештаци су се јасно изјаснили да дете због свог узраста још увек није способно да аутентично изрази своје мишљење које би указивало на постојање злостављања или занемаривања од стране мајке. Међутим, из налаза и мишљења произилази да дете има позитиван и квалитетан емоционалан однос и према мајци и према оцу, без елемената отпора, да воли подједнако оба родитеља и изражава блискост и сигурност и са једним и са другим родитељем, што према логици ствари не би био случај да је понашање тужене као мајке према детету онакво како га карактерише тужилац.

Потпуно лишење родитељског права је најтежа породичноправна санкција за родитеља који злоупотребљава родитељско право тако да његови поступци до те мере угрожавају интересе детета, да је угрожен физички, морални и интелектуални развој детета јер грубо занемарује родитељске дужности, тако што уопште не брине о детету, нити подмирује његове основне потребе. Насупрот томе, током првостепеног поступка је утврђено да мајка препознаје и испуњава базичне и развојне потребе малолетног детета, у складу са својим социјалним, економским, интелектуалним и емоционалним капацитетима. Дакле, мајка поседује уредне родитељске капацитете за пружање родитељске бриге и неге у односу на развојне потребе детета. Осим тога, у ситуацији када оба родитеља поседују одговарајуће компетенције, битно је узети у обзир узраст млт. детета, које је старости три године, када су деца по природи родитељских улога упућенија на мајчинску негу и бригу. С тога, нису испуњени услови за лишење родитељског права мајке и поверавање млт. И. тужиоцу као оцу на самостално вршење родитељског права. Поред тога, будући да су у појединачним излагањима оба родитеља усмерена на негативне аспекте оног другог родитеља, како у родитељској, тако и у партнерској улози, битно је ко је од њих способнији да сопствена осећања и ставове према оном другом раздвоји од емоционалне позиције детета. У овом случају то је свакако мајка. Дакле, дете у породици мајке има све услове за правилан психофизички и социјални развој. Зато би другачија одлука суда била у директној колизији са најбољим интересом млт. детета.

Пресуда Апелационог суда у Новом Саду посл. бр. Гж2- 78/24 од 17.04.2024.године којом је потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. П2-1397/22 од 24.11.2023. године

Аутор сентенце: Радмила Стојановић, виши судијски сарадник