ОСНОВНИ СУД У НОВОМ САДУ
ЕЛЕКТРОНСКИ БИЛТЕН

Грађанско право - Наследно право

ПOВРЕДА НУЖНОГ НАСЛЕДНОГ ДЕЛА

Објављено: 10.03.2017

Одредбама члана 43 Закона о наслеђивању регулисана је могућност нужног наследника за истицање стварноправног захтева за признање нужног наследног дела, али уз обавезу суда да у сваком конкретном случају процењује да ли су се стекли разлози за признање нужног наследног дела, као стварног права.

Из образложења:

Првостепеном пресудом одбијен је тужбени захтев за утврђење да је тужиља по основу повреде нужног наследног дела стекла право власништва у ½ дела на сувласничким деловима тужених на непокретности уписаној у листу непокретности број 1783 к.о. Темерин, парц. број 255 земљиште под зградом-објектом и земљиште уз зграду-објекат укупне површине 4а 48 м2, у природи породична стамбена зграда са помоћним зградама у ул. П.Ш. број 26/а у по ½ дела, као и у листу непокретности број 1784 к.о. Темерин, парц. бр. 256 земљиште под зградом-објектом површине 1а 84м2, у природи стан од 3 собе на првом спрату у ул. П.Ш. број 26/а у по ½ дела, што су тужени дужни признати и трпети укњижбу права власништва тужиље на основу ове пресуде у РГЗ КО Нови Сад 2 Темерин.

Првостепени суд утврђује да је дана 03.07.1997.године тужиљин покојни отац, П.П., као поклонодавац закључио уговор о поклону са ћеркама свога брата, пок. М.М. , и туженом Е.Б. као поклонопримцима. Овим уговором тужиљин отац је поклонио уз задржавање права доживотног плодоуживања некретнине уписане у зкњ. улошку број 7569 к.о. Темерин, парц. број 256 изграђено грађевинско земљиште површине 1а 87м2, парц. број 255 изграђено грађевинско земљиште површине 1а 87 м2, парц.број 255 изграђено грађевинско земљиште површине 4 а 56 м2 и парц. број 257 изграђено грађевинско земљиште површине 00 а 95 м2 као зкњ. тело I са станом од једне собе са нуспросторијама и једне посебне собе која се налази у дворишној приземној згради, а саграђена је на парцели број 256 као зкњ. тело II . Уговор је оверен пред судом.

Истог дана уговорне стране су закључиле међусобни споразум у ком су сагласно изајвиле да су уговор о поклону сачине из правно-техничких разлога и да тај правни посао у суштини представља купопродају, јер су М.М. и тужена Е.Б. на име преноса права својине на наведеним накретнинама тужиљином оцу исплатиле износ од 8.000,00 ДЕМ у динарској противвредности.

Као носиоци права својине на некретнинама уписаним у листу непокретности број 1783 к.о. Темерин, парцела број 255 земљиште под зградом-објектом и земљиште уз зграду-објекат укупне површине 4 а 48 м2, у природи породична стамбена зграда са помоћним зградама у Темерину ул. П.Ш. број 26/а и у листу непокретности број 1784 к.о. Темерин, парц. бр. 256 земљиште под зградом-објектом површине 1 а 84 м2, у природи стан од 3 собе на првом спрату у ул. П.Ш. број 26 уписани су тужени у по ½ дела.

На основу овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је, позивом на одредбе члана 39 став 1, члана 40 став 1 и 2, члана 42, члана 43 став 1, члан 48 став 1 и 3 Закона о наслеђивању, те члана 66 став 1 и 2 Закона о облигационим односима, одбио тужбени захтев налазећи да је уговор о поклону закључен 03.07.1997. године симуловани правни посао који прикрива дисимуловани уговор о купопродаји, имајући у виду закључени међусобни споразум уговорних страна и да су тужена Е.Б. и правни претходник туженог Ч.М. тужиљином покојном оцу исплатиле купопродајну цену. Налази да све и да се у конкретном случају радило о уговору о поклону, тужиља би имала право да захтева исплату новчане противвредности нужног дела, а не утврђење права својине на сувласничким уделима тужених.

Насупрот жалбеном становишту, правилан је став првостепеног суда да је закључени уговор о поклону привидан, у смислу одредбе члана 66 став 1 Закона о облигационим односима. Из наведених доказа, пре свега међусобног споразума од 03.07.1997.године, евидентно произлази да су уговорне стране искористиле форму уговора о поклону, како би прикриле стварни уговор о купопродаји предметних некретнина (дисимулован правни посао). У наведеном споразуму који су својеручно потписале уговорне стране, изричито је наведено да је уговор о поклону закључен из правно-техничких разлога и да њихов међусобни однос суштински карактерише уговор о купопродаји. Управо због привидног карактера уговора о поклону, који прикрива стварно закључен купопродајни уговор, као теретан правни посао, нема места његовом урачунавању у заоставштину покојног тужиљиног оца, у смислу одредби члана 48 Закона о наслеђивању.

Првостепени суд правилно налази да би, све да се у заоставштину тужиљиног покојног оца има урачунати поклон од 03.07.1997.године, тужбени захтев и даље био неоснован, јер је тужиља у овој парници поставила захтев стварноправног карактера. Насупрот жалбеним наводима, одредбама члана 43 Закона о наслеђивању у нашем праву је прихваћена оборива претпоставка о облигационоправној природи права на нужни део. Законска одредба даје могућност нужном наследнику за истицање стварноправног захтева за признање нужног наследног дела, али уз обавезу суда да у сваком конкретном случају процењује да ли су се стекли разлози за признање нужног наследног дела, као стварног права. Околности које би оправдале преображај нужног дела из облигационог у стварноправни карактер се тичу прво карактера добара које су трећим лицима завештана или поклоњена, затим постојања и трајања заједнице живота између нужног наследника и оставиоца, као и околности које се тичу личних и имовинских прилика нужног наследника. На нужном наследнику је терет доказивања постојања ових околности које би оправдале да му се уместо исплате новчане противвредности, утврди право својине на имовини, која је била предмет располагања за живота оставиоца.

Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, посл.број ГЖ 2842/2016 од 17.10.2016.године, којом је потврђена пресуда Основног Суда у Новом Саду посл.број П-1494/2014 од 24.03.2016.г.>

Аутор сентенце: Аутор сентенце: Јармила Лончар, виши судијски сарадник