Грађанско право - Ванпарнични поступак

ПРАВА ВЛАСНИКА ЗЕМЉИШТА КОЈЕМ ЈЕ ПЛАНСКИМ ДОКУМЕНТОМ ИЗВРШЕНА ПРОМЕНА НАМЕНЕ У ГРАЂЕВИНСКО ЗЕМЉИШТЕ

Објављено: 28.02.2024

Одредбoм чл. 83 ст.2 Закона о планирању и изградњи је прописано да ступањем на снагу планског документа којим је промењена намена земљишта у грађевинско земљиште, власници тог земљишта стичу права и обавезе прописане овим законом и подзаконским актима донетим на основу закона, без обзира на чињеницу што орган надлежан за упис на непокретностима и правима на њима није спровео промену у јавној књизи о евиденцији непокретности и права.

Из образложења:

Побијаним решењем одређена је накнада за експрописану непокретност и то земљиште на парцели бр. 7046/2, површине 0a 19m2, уписано у лист непокретности бр. 1948 К.О. Кисач, раније у власништву предлагача, која непокретност је експрописана решењем Градске управе за имовину у имовинско-правне послове Града Новог Сада бр.XXV-463-578/20 од 09.11.2020. године, које је постало правноснажно 09.12.2020. године, у износу од 298.652,96 динара, па је обавезан противник предлагача да предлагачу исплати наведени износ са законском затезном каматом од пресуђења до исплате, у року од 15 дана од дана достављања преписа решења противнику предлагача, под претњом извршења.

Противник предлагача је против наведеног решења изјавио жалбу у којој је истакао да је првостепени суд погрешио када је експрописану непокретност третирао као грађевинско земљиште, имајући у виду да је исто на дан доношења решења о експропријацији, у катастар непокретности уписано као пољопривредно земљиште.

Ови жалбени разлози нису основани. Наиме, одредбом члана 82. закона о планирању и изградњи прописано је да је грађевинско земљиште, земљиште које је одређено законом или планским документом за изградњу и коришћење објекта, као и земљиште на којем су изграђени објексти у складу са законом. Из наведеног произлази да је даном ступања на снагу Уредбе о утврђивању Просторног плана за подручје посебне намене инфраструктурног коридора железничке пруге Београд – Нови Сад – Суботица – државна граница (Келебија) 16.04.2017. године, предметно земљиште променило намену из пољопривредног у грађевинско.

Чињеница да предметна парцела није уписана у катастар непокретности као грађевинско земљиште није од значаја, с обзиром да је одредбом чл. 88 ст. 9 Закона о планирању и изградњи прописано да од дана ступања на снагу планског документа којим је извршена промена намене пољопривредног и шумског земљишта у грађевинско земљиште у складу са овим законом. Како је Плански акт ступио на снагу 13.04.2017. године, произлази да је у тренутку доношења решења о експропијацији 09.11.2020. године, предлагач већ стекао права власника на грађевинском земљишту.

Околност да није извршена промена намене земљишта у јавним књигама није од утицаја на право предлагача, имајући у виду одредбу чл. 83 ст. 2 Закона о планирању и изградњи који прописује да ступањем на снагу планског документа којим је промењена намена земљишта у грађевинско земљиште, власници тог земљишта стичу права и обавезе прописане овим законом и подзаконским актима донетим на основу закона, без обзира на чињеницу што орган надлежан за упис на непокретностима и правима на њима није спровео промену у јавној књизи о евиденцији непокретности и права.

Жалбени наводи противника предлагача да је предлагач евентуално могао извршити пренамену пољопривредног земљишта у грaђевинско уз плаћање одговарајуће накнаде која није мала, могло би бити од значаја у ситуацији да је до промене намене земљишта дошло вољом предлагача, али у конкретном случају је промена намене извршена у јавном интересу, ради изградње објеката од значаја за Републику Србију. У таквој ситуацији предлагач нема обавезу плаћања накнаде сагласно чл. 88 ст.7 Закона о планирању и изградњи којим је прописано да се накнада за промену намене пољопривредног и шумског у грађевинско земљиште не плаћа приликом изградње објеката од значаја за Републику Србију, као и за изградњу објеката јавне намене у складу са програмом уређивања грађевинског земљишта када је обвезник плаћања Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, као и јавна предузећа чији су оснивачи Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе.

Решење Вишег суда у Новом Саду, посл. бр. Гж-4186/23 од 25.05.2023. године, којим је потврђено решење Основног суда у Новом Саду посл. бр. Р1-18/23 од 02.03.2023. године

Аутор сентенце: Марина Рутовић, виши судијски помоћник