ОСНОВНИ СУД У НОВОМ САДУ
ЕЛЕКТРОНСКИ БИЛТЕН

Грађанско право - Извршни поступак

ПРАВИЛА О УРАЧУНАВАЊУ ИСПУЊЕЊА ДЕЛА ДУГА

Објављено: 18.06.2018

Према одредби члана 312 став 1 Закона о облигационим односима када између истих лица постоји више истородних обавеза, па оно што дужник испуни није довољно да би се могле намирити све, односно ако о томе не постоји споразум повериоца и дужника, урачунавање се врши оним редом које одреди дужник најкасније приликом испуњења. Ставом 2 истог члана прописано је да када нема дужникове изјаве о урачунавању, обавеза се намирује редом како је која доспела за испуњење.

Из образложења:

Решењем о извршењу Основног суда у Новом Саду посл. број Ии-3707/2017 од 24.10.2017. године одређено је предложено извршење на основу извршне исправе-пресуде Општинског суда у Новом Саду пословни број П-6565/2000 од 01.11.2007. године. Утврђени су трошкови извршног повериоца у износу од 46.273,00 динара.

Против наведеног решења о извршењу жалбу је изјавио извршни дужник, наводећи, између осталог, да према извршном повериоцу нема дуговања у износу који се у предлогу за извршење наводи, те да је са извршним повериоцем договорио о начину измирења потраживања на тај начин што ће повериоцу исплаћивати по 200 евра месечно, указујући да је тај договор сачињен у мају 2017. године и да по истом извршни дужник редовно испуњава своју обавезу. Уз жалбу извршни дужник је приложио признанице које су потписане од стране извршног повериоца као потврде да је дана 02.06.2017.,07.07.2017.,07.08.2017.,07.09.2017.,09.10.2017.,08.11.2017. и 08.12.2017. године од извршног дужника примила износе од по 200 евра, односно укупан износ од 1.400 евра.

Изјашњавајући се на жалбу извршног дужника, поднеском од 01.02.2018.године извршни поверилац је навео да нису тачни жалбени наводи да су се извршни поверилац и извршни дужник договорили о начину измирења потраживања које извршни дужника има према извшрном повериоцу, указујући да такав договор никада није посигнут, док је везано за приложене признанице у жалби, извршни поверилац навео да исте не представљају доказ на тврдње о постигнутом договору о начину измирења потраживања, већ напротив да исте представљају доказ да је извршни дужник измирио део свог дуговања према извшрном повериоцу.

Према одредби члана 312 став 1 Закона о облигационим односима када између истих лица постоји више истородних обавеза, па оно што дужник испуни није довољно да би се могле намирити све, односно ако о томе не постоји споразум повериоца и дужника, урачунавање се врши оним редом које одреди дужник најкасније приликом испуњења. Ставом 2 истог члана прописано је да када нема дужникове изјаве о урачунавању, обавеза се намирује редом како је која доспела за испуњење.У конкретном случају извршни дужник није доставио доказе на околност постојања споразума са повериоцем како ће се обавезе по уплатама из извршне исправе-пресуде пословни број П-6565/2000 од 01.11.2007. године намиривати, нити је извршни дужник одредио којим ће се редом урачунавање вршити, а то не произилази ни из признаница повериоца којим је потврђен пријем уплата. Код таквог стања ствари овај суд налази да има места примени одредбе члана 312 став 2 Закона о облигационим односима, јер нема дужникове изјаве о урачунавању, па се обавезе имају намирити оним редом како су доспеле за наплату. Даље, како је извршни дужник пре поднетог предлога за извршење 20.10.2017. године извршном повериоцу исплатио укупан износ од 1.000,00 евра ( дана 02.06.2017. године износ од 200 евра, дана 07.07.2017. године износ од 200 евра, дана 07.08.2017. године износ од 200 евра, дана 07.09.2017. године износ од 200 евра и дана 09.10.2017. године износ од 200 евра) другостепени суд налази да се применом правила о урачунавању испуњења из члана 313 Закона о облигационим односима има сматрати да је извршеним уплатама извршни дужник испунио део трошкова парничног поступка извршном повериоцу.

Имајући у виду да су предметне уплате извршене у еврима, а да обавеза гласи у динарима, овај суд налази да уплаћени износ од 1.000 евра према средњем курсу сваког појединачно уплаћеног износа на дан исплате чини износ од укупно 120.246,98 динара. Дакле, извршни дужник је делом извршио своју обавезу према извршном повериоцу тако што је потраживање у горе наведеном износу исплатио извршном повериоцу након протека париционог рока, а пре подношења предлога за извршење, па је након урачунавња тог износа у досуђене трошкове парничног поступка, извршни дужник у обавези да извршном повериоцу на име трошкова парничног поступка исплати износ од 96.153,02 динара.

Решење Вишег суда у Новом Саду посл.број Гжи-104/2018 од 07.03.2018.године којим је преиначено решење Основног суда у Новом Саду посл.бр. Ии-3707/17 од 24.10.2017.године>

Аутор сентенце: Јармила Лончар, виши судијски сарадник