Грађанско право - Радно право

ПРАВНИ ИНТЕРЕС ЗА ПОНИШТАЈ АНЕКСА УГОВОРА О РАДУ

Објављено: 18.07.2019

Интерес запосленог за поништај анекса уговора о раду је очигледан, уколико претендује да докаже да је побијани анекс уговора о раду незаконит, те се правни интерес не мора посебно образлагати.

Из образложења:

Првостепеном пресудом одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се поништи анекс уговора о раду од 17.06.2016. године закључен између тужиоца и туженог, те да се обавеже тужени да тужиоца распореди на послове који одговарају његовом здравственом стању, стручној спреми и радном искуству.

Одредбом члана 171 став 1 тачка 1 Закона о раду прописано је да послодавац може запосленом да понуди измену уговорених услова рада ради премештаја на други одговарајући посао, због потребе процеса и организације рада. Ставом 2 истог члана је прописано да се одговарајућим послом у смислу одредбе члана 171 става 1 тачка 1 и 3 овог члана сматра посао за чије се обављање захтева иста врста и степен стручне спреме који су утврђени уговором ораду.

Сагласно наведеним законским одредбама, овај суд, супротно налажењу првостепеног суда, закључује да тужени приликом понуде за закључење оспореног анекса уговора о раду, није поступио у складу са одредбом члана 171 став 1 тачка 1 Закона о раду, с обзиром на то да оспореним анексом тужиоцу није понудио распоређивање на послове који одговарају врсти и степену стручне спреме, који су били утврђени уговором о раду од 01.04.2007. године. Наиме, тужилац је имао закључен уговор о раду за обављање послова „хемисјки техничар у производним целинама“ са IV степеном стучне спреме, док је оспореним анексом уговора о раду распоређен на послове „радник у погону козметике и сапуна“ за које је био потребан I/II степен стручне спреме. Чињеница да је зарада тужиоца и након закључења поменутог анекса уговора о раду остала непромењена, није од утицаја на законитост закљученог анекса, како то првостепени суд погрешно закључује. Супротно налажењу првостепеног суда, овај суд сматра да тужилац није имао обавезу да доказује да је тужени имао други одговарајући посао на који је могао распоредити тужиоца.

Правни интерес тужиоца у конкретном случају произлази из одредбе члана 195 Закона о раду којом је предвиђено да запослени против решења којим је повређено његово право може да покрене спор пред надлежним судом. Наиме, интерес тужиоца за поништај анекса уговора о раду је очигледан уколико претендује да докаже да је побијани анекс уговора о раду назаконит, те се правни интерес не мора посебно образлагати, а чињеница да је након тога тужилац са туженим закључио нови анекс уговора о раду, као и да за тужиоца у конкретном случају није настала материјална штета, не утичу на другачије становиште овог суда.

Сагласно свему наведеном, овај суд налази да је анекс уговора о раду од 17.06.2016. године незаконит, те да га је ваљало поништити, услед чега је приначио првостепену пресуду. С обзиром на то да је побијани анекс незаконит услед погрешне примене одредбе члана 171 став 1 и 3 Закона о раду, овај суд није посебно ценио степен ризика радног места „радник у погону козметике и сапуна“.

Пресуда Апелационог суда у Новом Саду посл.број Гж1-2153/18 од 15.10.2018.године, којом је преиначена пресуда Основног суда у Новом Саду посл.бр. П1-1239/16 од 22.06.2018.године>

Аутор сентенце: Јармила Лончар, виши судијски сарадник