Објављено: 03.02.2023
Решење којим се један суд оглашава месно ненадлежним је решење којим се окончава поступак пред тим судом и зато је против тог решења дозвољена посебна жалба.
Из образложења:
Решењем пословни број П-4310/22 од 09.09.2022. године Основни суд у Новом Саду се огласио месно ненадлежним за поступање у овој правној ствари и одредио да се спис достави Трећем основном суду у Београду, као стварно и месно надлежном суду, на даљи поступак и одлучивање.
Против наведеног решења тужилац је благовремено изјавио жалбу, побијајући решење у целости, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.
Решењем Основног суда у Новом Саду пословни број П-4310/22 од 14.10.2022. године одбачена је жалба тужиоца изјављена против решења Основног суда у Новом Саду пословни број П-4310/22 од 09.09.2022. године.
Тужилац је и против овог решења благовремено изјавио жалбу, побијајући решење због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.
Из садржине списа предмета произлази да је тужилац дана 30.05.2022. године поднео тужбу против туженог Основном суду у Новом Саду, ради исплате, у којој је навео да се тужилац дана 07.04.2022. године повредио приликом незгодног пада, да је претрпео тешку телесну повреду због које трпи последице, да је у време штетног догађаја био осигуран код туженог полисом осигурања од последица несрећног случаја. У поднеску од 07.09.2022. године тужени је, пре упуштања у расправљање, истако приговор месне ненадлежности Основног суда у Новом Саду и предложио да суд донесе решење којим ће се огласити месно ненадлежним, те по правноснажности решења спис предмета упутити на даље поступање Трећем основном суду у Београду. Основни суд у Новом Саду се решењем пословни број П.4310/22 од 09.09.2022. године огласио месно ненадлежним за поступање у овој правној ствари и одредио да се спис достави Трећем основном суду у Београду на даљи поступак и одлучивање. Против овог решења тужилац је благовремено изјавио жалбу, коју је Основни суд у Новом Саду одбацио решењем пословни број П-4310/22 од 14.10.2022. године, налазећи да против наведеног решења није дозвољена посебна жалба јер се не ради о решењу којим се окончава поступак, а позивајући се на одредбе члана 478. ЗПП-а у вези са чланом 467. и чланом 468. ЗПП-а.
Основано се жалбом тужиоца побија решење о одбацивању жалбе указивањем да је жалба дозвољена. Наиме, одредбом члана 478. став 1. ЗПП-а, прописано је дa је у поступку о споровима мале вредности дозвољена посебна жалба само против решења којим се окончава поступак. Дакле, у овом члану, који уређује дозвољеност посебне жалбе против решења донетог у спору мале вредности, коришћен је термин „решење којим се окончава поступак“ У члану 479. истог закона, који уређује дозвољеност разлога за жалбу против одлука донетих у спору мале вредности, прописано је да пресуда или решење којим се окончава парница у поступку о споровима мале вредности може да се побија само због битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. овог закона и због погрешне примене материјалног права. Дакле, овде се користи термин „решење којим се окончава парница“. Појмови решења којим се окончава поступак и решења којим се окончава парница нису идентични. Решење о окончању парнице представља решење којим се окончава поступак, али не и обрнуто. Решење којим се окончава поступак може бити донето и пре него што је парница почела да тече. Решење којим се један суд оглашава месно ненадлежним је решење којим се окончава поступак пред тим судом. Зато је против тог решења којим се поступак окончава пред судом који решење доноси, дозвољена посебна жалба и може се побијати не само због битних повреда из члана 374. став 2. ЗПП-а, како је то прописано чланом 479. ЗПП-а, јер се оне односе на решења о окончању парнице. Ово тим пре што погрешна примена одредаба о месној надлежности представља и повреде из члана 374. став 1. Закона о парничном поступку. У супротном, ако би се сматрало да жалба против решења којим се суд оглашава месно ненадлежним није дозвољена, у жалби изјављеној против коначне одлуке, пресуде или решења којим се парница окончава у спору мале вредности, на ове повреде се не би могло указивати на основу члана 479. Закона о парничном поступку. Тиме би странци, било тужиоцу, било туженом, могло бити повређено право на правично суђење. Од доступности суда странци, зависи и њено право расправљања, а то је посебно важно у споровима мале вредности због ограничене могућности изношења чињеница и предлагања доказа, а на то се у позиву странке и упозоравају према члану 473. ЗПП-а. Такође и због ограничености жалбених разлога у смислу члана 479. истог закона.
Према томе, посебна жалба тужиоца против решења којим се првостепени суд огласио ненадлежним јесте дозвољена, насупрот становишту првостепеног суда, због чега је овај суд решење првостепеног суда од 14.10.2022. године, којим је жалбу тужиоца одбацио, укинуо применом одредбе члана 401. тачка 3. ЗПП-а, као у ставу 1 изреке овог решења.
Решење Вишег суда у Новом Саду, посл.број ГЖ-11508/22 од 15.12.2022.године, којим је укинуто решење Основног Суда у Новом Саду посл.број П-4310/22 од 14.10.2022.године>
Аутор сентенце: Драган Петронијевић, виши судијски сарадник