Грађанско право - Породично право

ПРАВО НА ИЗДРЖАВАЊЕ ПУНОЛЕТНОГ ДЕТЕТА

Објављено: 05.05.2023

Из образложења:

Првостепеном пресудом обавезана је тужена да на име свог дела доприноса за издржавање кћерке, овде тужиље плаћа месеечно износ од 5.000,00 динара почев од 03.03.2022. године као дана подношења тужбе па убудуће, све док за то постоје законски услови, доспеле рате одједном, а будуће рате од сваког 1. до 10. у месецу са припадајућом законском затезном каматом, уплатом на текући рачун тужиље, у року од 15 дана под претњом извршењем. Преко досуђеног до траженог износа од 21.500,00 динара тужбени захтев је одбијен. Обавезана је тужена да тужиљи надоканди трошкове поступка у износу од 12.750,00 динара, са законском затезном каматом почев од дана извршности пресуде до исплате, у року од 15 дана под претњом извршењем. Тужиља је ослобођена од обавезе плаћања судских такси.

Против наведене пресуде обе парничне стране су изјавиле благовремене жалбе.

Жалба тужиље је неоснована, док је жалба тужене основана.

Одредбом члана 155. став 2. Породичног закона прописано је да пунолетно дете које се редовно школује има право на издржавање од родитеља сразмерно њиховим могућностима, а најкасније до навршене 26. године живота, док је одредбом става 4. истог члана прописано да нема право на издржавање пунолетно дете ако би прихватање његовог захтева за издржавање представљало очигледну неправду за родитеље, односно друге крвне сроднике. Сагласно одредбама члана 160 наведеног закона, критеријуми за одређивање висине доприноса за издржавање јесу потребе повериоца издржавања и могућности дужника издржавања. Могућности дужника издржавања зависе од његових прихода, могућности за запослење и стицање зараде, његове имовине и личних потреба, обавезе да издржава и друга лица и других околности од значаја за одређивање издржавања. Потребе повериоца издржавања зависе од његових година, здравља, образовања, имовине, прихода, те других околности од значаја за одређивање издржавања.

Имајући у виду садржину наведених одредби, и поред утврђења о континуираном школовању и редовном полагању испита на Факултету за правне и пословне студије „Доктор Лазар Вркатић“ који тужиља похађа (која чињеница је од значаја за стицање права на издржавање и за одлуку о висини доприноса родитеља за издржавање пунолетног детета за време школовања), према налажењу овог суда није испуњен други кумулативни услов који прописује напред цитирана одредба члана 155. став 2. Породичног закона, а то је да родитељ има могућности да издржава пунолетно дете. Имајући у виду све околности конкретног случаја и то најпре висину зараде тужене, њено опште имовно стање и трошкове домаћинства (чињеницу да није стамбено обезбеђена, да живи у подстанарском стану за који плаћа месечну закупнину и режијске трошкове, уз минимално опредељене личне месечне потребе), а са друге стране висину месечних примања оца тужиље, овај суд налази да тужена није у могућности да без угоржавања своје егзистенције доприноси издржавању тужиље, како то погрешно закључује првостепени суд.

Законска обавеза родитеља према пунолетном детету сразмерна је њиховим могућностим. За разлику од обавезе издржавања малолетног детета у погледу које се родитељи, уколико је то нужно, морају одрицати и властитог егзистенционалног минимума, обавеза родитеља да се старају о даљем школовању и стручном усавршавању своје пунолетне деце мери се по редовном току ствари, сразмерно њиховим материјалним могућностима (ово свакако имајући у виду и могућност пунолетног детета да само доприноси сопственом издржавању). При околностима које су утврђене и то најпре на страни тужене, а то је да зарадом коју оствари као трговац у „Delhaize Serbia“ д.о.о. Београд, организациона јединица „Маxi“, она готово може да подмири само сопствене трошкове (обавезу плаћања кирије за изнајмљени стан у коме живи, режијске трошкове стана и трошкове неопходне за задовољење њених личних потреба), овај суд налази основаним жалбене наводе тужене да она нема материјалне могућности да доприноси издржавању своје кћерке, те да би обавезивање на давање издржавања представљало очигледну неправду за тужену. Следом изнетог, овај суд је првостепену пресуду преиначио у делу којим је усвојен тужбени захтев на начин као у изреци. Управо из разлога које је претходно навео као оправдане за одбијање тужбеног захтева у целости, овај суд је првостепену пресуду потврдио у делу којим је тужбени захтев одбијен, а жалбу тужиље као неосновану одбио.

Пресуда Апелационог суда у Новом Саду посл. бр. Гж2- 82/23 од 01.03.2023.године којом је делимично преиначена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. П2-291/22 од 09.11.2022. године>

Аутор сентенце: Радмила Стојановић, виши судијски сарадник