ОСНОВНИ СУД У НОВОМ САДУ
ЕЛЕКТРОНСКИ БИЛТЕН

Грађанско право - Извршни поступак

ПРАВО НА ИЗВРШЕЊЕ САВЕСНОГ ИЗВРШНОГ ПОВЕРИОЦА У ОДНОСУ НА ПРАВО СВОЈИНЕ САВЕСНОГ НОВОГ ВЛАСНИКА

Објављено: 17.03.2021

У конкуренцији права на извршење савесног извршног повериоца и права својине савесног новог власника који то своје право није уписао у јавне књиге, а стекао га је пре покретања извршног поступка, примат има право својине стварног власника, у смислу одредбе члана 58 Устава РС и члана 1 Првог протокола уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода.

Из образложења:

Није спорно да је одредбом члана 33. Закона о основама својинскоправних односа прописано да се на основу правног посла право својине на непокретност стиче уписом у јавну књигу или на други одговарајући начин одређен законом, као и да је као власник предметне некретнине у конкретном случају и даље уписан З.Г. Тачни су и жалбени наводи да упис права својине у јавне књиге производи законску претпоставку да је лице које је уписано и ималац права својине. Међутим, ради се о оборивој законској претпоставци, те је на страни која тврди супротно обавеза да то и докаже. Наиме, на основу одредбе члана 33 Закона о основама својинскоправних односа, поред права уписа у јавне књиге, потребан је и пуноважан правни основ стицања права својине. Дакле, да би постојало пуноважно право својине извршног дужника, поред уписа тог права у јавне књиге, мора да постоји и правни основ за упис права својине извршног дужника и да производи правно дејство све до доношења решења о извршењу на одређеној непокретности која је уписана као својина извршног дужника, као и до момента уписа забележбе решења о извршењу. Ако је до тада правни основ постојећег уписа својине извршног дужника на било који начин престао да производи своје раније правно дејство, тако да је право својине извршног дужника изгубило своју суштину (као што је овде случај, када је имовина извршног дужника уговором о купопродаји прешла у својину тужиоца), на тај начин је дошло до престанка својине извршног дужника, без обзира на то што је он и даље уписан у јавним књигама као власник непокретности. У конкуренцији права на извршење савесног извршног повериоца и права својине савесног новог власника који то своје право није уписао у јавне књиге, а стекао га је пре покретања извршног поступка, у конкретном случају примат има право својине стварног власника, у смилу одредбе члана 58 Устава РС и члана 1 Првог протокола уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода. У конкретном случају тужилац је, као треће лице у поступку извршења који се води по предлогу тужене против његовог продавца З.Г., изјавио приговор и тражио да се предметно извршење одређено на његовој некретнини прогласи недопуштеним управо из разлога што лице које је уписано као носилац права својине није власник тих непокретности. Како је тужилац у току овог поступка то и доказао, тужена не може стећи право да своје потраживање које има према З.Г. намири из предметних непокретности.

Све и када би био примењен строго формалан приступ за који се тужена залаже жалбом (да се право својине на непокретности стиче искључиво уписом у јавну књигу), то не би утицало на правилност првостепене одлуке. Сходно одредби члана 50 став 1 Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС“, број 31/11…139/14) који је био на снази у време покретања извршног поступка, лице које тврди да у погледу предмета извршења има право које спречава извршење, може до окончања извршног поступка да изјави приговор којим тражи да се извршење на том предмету прогласи недопуштеним. Из наведене законске одредбе произилази да треће лице мора имати право које спречава извршење, а то није искључиво право својине. Стога је купац коме је непокретност продата и предата у државину, а још није извршио пренос својине у јавној књизи, овлашћен на излучну тужбу када је та непокретност предмет извршења против продавца од кога је купио непокретност (Рев. 1608/17 од 09.05.2018. године).

Пресуда Апелационог суда у Новом Саду посл.број Гж-1470/20 од 14.01.2021.године којом је потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл.бр. П-7335/19 од 06.02.2020.године>

Аутор сентенце: судија др Биљана Лепотић