Грађанско право - Стварно право

ПРАВО НА НАКНАДУ ОД ДРУГОГ СУВЛАСНИКА

Објављено: 05.05.2023

Право на накнаду од другог сувласника због некоришћења сувласничке ствари, сувласнику припада само ако је према другом сувласнику који користи заједничку ствар предузимао мере и истицао захтеве који би имали за циљ омогућавање коришћења сувласничке ствари сразмерно сувласничком делу.

Из образложења:

Побијаном пресудом одбијен је тужбени захтев да се обавежу тужене да тужиоцу омогуће несметано коришћење ¼ идеалног дела непокретности уписане у лн.бр.12777 к.о. Нови сад 2, парц. бр. 302/6, број зграде 1, породична стамбена зграда ПР 1 СП1 земљиште под зградом-објектом у површини од 88 м2, број зграде 2, помоћна зграда ПР1, земљиште под зградом-објектом у површини од 46 м2, број зграде 3, помоћна зграда ПР1 земљиште под зградом-објектом у површини од 19 м2, број зграде 4, помоћна зграда ПР1, земљиште под зградом-објектом у површини од 1 ар и 86 м2, укупне површине 3 ара и 60 м2 и то тако што ће тужиоцу предати по један примерак кључа од свих просторија на којима постоје браве, те на тај начин омогућити тужиоцу несметано коришћење наведене непокретности и коришћење парцеле сразмерно његовом сувласничком делу од ¼ сувласничког дела; као и да тужиоцу солидарно исплате износ од 1.429.327,51 динара са законском затезном каматом од 11.12.2021. године до исплате.

Против пресуде жалбу је изјавио тужилац из свих законских разлога.

Према регулативи члана 14. ст. 1. Закона о основама својинскоправних односа, сувласник има право да ствар држи и да је користи заједно са осталим сувласницима сразмерно свом делу, не повређујући права осталих сувласника.

Из ове одредбе произлази да без споразума са осталим сувласницима ниједан од сувласника не може имати искључиво државину сувласничке ствари. Напротив, сувласници се у односу на целу сувласничку ствар појављују као судржаоци у смислу члана 70. став 4. истог закона. Уколико сувласничку ствар држи само неки од сувласника остали сувласници су овлашћени да захтевају да им се ствар преда у судржавину (члан 43.). Како тужени сувласници на заједничкој непокретности искључиво држе физички одређене делове заједничке ствари, то није јасна одлука суда којом одбија тужбени захтев тужиоца да му тужени предају у супосед заједничку непокретност, јер сваки сувласник има идеални део на свакој честици заједничке ствари и право државине, док се међу сувласницима не уреди начин коришћења заједничке непокретности (чл. 141.ЗВП) или деоба ствари (чл. 148. ЗВП).

Даље, право на накнаду од другог сувласника због некоришћења сувласничке ствари, сувласнику припада само ако је према другом сувласнику који користи заједничку ствар предузимао мере и истицао захтеве који би имали за циљ омогућавање коришћења сувласничке ствари сразмерно сувласничком делу.

У ситуацији када један од сувласника без оправданог разлога не захтева предају ствари у судржавину нити захтева уређење начина коришћења заједничке ствари или физичку деобу ствари, а други сувласник држалац га не онемогућава да користи сувласничку ствар, сувласник држалац врши своја права не повређујући права другог сувласника и када користи целу ствар.

Зато првостепени суд у конкретном случају треба да расправи да ли се тужилац пасивно држао, или није, што је битно за оцену основаности захтева за исплату, ово зато што сувласник има право на накнаду од другог сувласника због некоришћења сувласничке ствари само ако је према сувласнику који користи сувласничку ствар предузимао мере и истицао захтеве који би имали за циљ омогућавање коришћења сувласничке ствари.

Сагласно наведеном, уколико се испостави да се тужилац у неком периоду од 2015. године па надаље држао пасивно према чињеници да тужени користе сувласничку кућу и у мери преко њиховог сувласничког удела и да у вези с тим против тужених није истицао државинске захтеве, иницирао поступак за уређење коришћења заједничке ствари, нити предузимао друге мере које би имале за циљ омогућавање коришћења сувласничке ствари сразмерно сувласничком уделу, не би имао право на накнаду због некоришћења сувласничке ствари у том периоду.

Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, посл.број ГЖ-144/23 од 26.01.2023.године, којом је укинута пресуда Основног Суда у Новом Саду посл.број П-8649/18 од 19.09.2022.године

Аутор сентенце: Радмила Стојановић, виши судијски сарадник