ОСНОВНИ СУД У НОВОМ САДУ
ЕЛЕКТРОНСКИ БИЛТЕН

Грађанско право - Породично право

ПРАВО СТАНОВАЊА (HABITATIO)

Објављено: 12.09.2017

Право на habitatio-становање на стану у власништву родитеља који не врши родитељско право је право детета установљено Породичним законом у најбољем интересу детета.

Из образложења:

Побијаном пресудом је усвојен тужбени захтев;утврђено је да тужиља са млт. Ј.Ј. има до пунолетства детета право становања (habitatio) на стану, уписаном у л.н. бр. 20559 к.о. Нови Сад, зграда бр. 5 који се налази у Новом Саду, ул. Ј.Ч. бр. 13, стан број 16, површине 42м2, који је у власништву туженог у целости, што је тужени дужан трпети, под претњом извршења и одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.

Првостепени суд је утврдио да су парничне странке закључиле брак дана 25.10.1997.године, у ком је рођено четворо деце, и то, сада пунолетна Р.Ј. и малолетни М., Д. и Ј.Ј. Пресудом Основног суда у Новом Саду посл.бр. П2-536/16 од 01.11.2016.године разведен је брак парничних странака и млт. Ј.Ј. рођена 19.10.2013. године је поверена мајци на самостално вршење родитељског права, а млт. М.Ј. рођена 12.03.2001.године и млт. Д.Ј. рођена 15.10.2006.године поверене су оцу ради самосталног вршења родитељског права.

Тужиља са млт. Ј.Ј. живи као подстанар у Новом Саду, ул. Б.П. број 6, а тужени са ћеркама Р.М. и Д. живи у породичној кући у Ченеју.

Тужиља и млт. Ј.Ј. не поседују непокретности на свом имену. Тужиља је незапослена, прима социјалну помоћ у износу од 12.300,00 динара и дечји додатак у износу од 2.600,00 динара, сестра јој плаћа закуп стана у износу од 160 евра месечно и режијске трошкове који износе око 13.000,00 динара. Тужиља тражи посао, али због условљавања рада у сменама, тужиља посао не може да нађе јер нема помоћ око чувања млт. Ј.

Тужени са три старије ћерке живи у Ченеју у породичној кући ул. В.К. број 236. Родитељи туженог живе у Футогу и поседују своју некретнину. Поред ове непокретности која је у 1/1 на имену туженог, тужени поседује још два стана у Новом Саду, један од 47м2, а други од 97 м2. Оба стана су дата у закуп и тужени прима закупнину. Тужени је запослен и остварује зараду од 30.000,00 динара, а бави се и сточарством. Тужени узима закупнину од оба стана, али од тужиље не тражи да извршава обавезу издржавања деце која су му поверена, а тужиља обавезана да плаћа издржавање.

Правилно је првостепени суд закључио да малолетно дете Ј.Ј. са мајком, овде тужиљом, има право на habitatio-становање на стану у власништву туженог који се налази у Новом Саду, ул. Ј.Ч. број 13, стан бр. 16, зграда број 5, површине 42 м2, уписан у л.н. бр. 20559 к.о. Нови Сад, у смислу члана 194 Породичног закона. Имајући у виду да је тужени власник у 1/1 дела на предметној непокретности, а да малолетно дете и мајка, којој је поверено самостално вршење родитељског права, немају непокретности на свом имену, већ живе у изнајмљеном стану, правилно је првостепени суд одлучио као у изреци побијане пресуде. Право становања је право детета установљено Породичним законом у најбољем интересу детета, којим је суд дужан да се руководи у смислу чланова 6 и 266 наведеног закона. Право становања је конституисано у циљу обезбеђења заштите и бриге неопходне за добробит деце. Право становања је право из корпуса дечјег права и у интересу родитеља који врши родитељско право. За остварење овог права закон предвиђа одређене услове: да је други родитељ власник стана на коме дете и родитељ који врши родитељско право стичу право становања; да дете и родитељ који врши родитељско право немају право својине на усељивом стану; да право становања траје одређено време-до пунолетства детета и да прихватање њиховог захтева за право становања не представља очигледну неправду за другог родитеља. У овом случају, испуњени су сви услови прописани чланом 194 Породичног закона. Супротно жалбеним наводима, оваквом одлуком није угрожено право становања туженог, нити усвајање оваквог захтева представља очигледну неправду за њега.

Жалба наводи да првостепени суд не узима у обзир договор парничних странка, да тужиља не плаћа допринос за издржавање за ћерке које живе са туженим, а тужиља обавезана да доприноси њиховом издржавањ, док тужени плаћа издржавање за млт. дете које је поверено тужиљи, те да установљавање права становања тужиље и млт. Ј.Ј. на стану туженог, представља неправду за туженог, јер би тако тужени био ускраћен за приход који добија на име издавања предметног стана. Овај навод је без утицаја на одлуку у овој правној ствари. Наиме, договор парничних странка, у погледу плаћања доприноса за издржавање деце, може бити предмет евентуално парнице о измени одлуке о висини доприноса за издржавање, али договор парничних странака у погледу њихових обавеза да доприносе издржавању млт. деце, не утиче на утврђивање права становања млт. Ј.Ј. и тужиље, у ситуацији када су испуњени законом прописани услови.

Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, посл.број ГЖ2-260/17 од 16.05.2017.године, којом је потврђена пресуда Основног Суда у Новом Саду посл.број П2-1555/16 од 29.03.2017.г.>

Аутор сентенце: Јармила Лончар, виши судијски сарадник