ОСНОВНИ СУД У НОВОМ САДУ
ЕЛЕКТРОНСКИ БИЛТЕН

Грађанско право - Стварно право

ПРАВО СТАНОВАЊА И ОТКАЗ ДАЉЕГ КОРИШЋЕЊА СТАНА

Објављено: 22.07.2019

Члановима породичног домаћинства власника стана, који имају право становања, може се отказати даље коришћење стана и тражити њихово исељење, само из оправданих разлога, ако су испуњени услови прописани одредбама члана 36 Закона о становању.

Из образложења:

Првостепеном пресудом је одбијен тужбени захтев којим тужилац-противтужени ( у даљем тексту тужилац), тражи да се тужена-противтужиља ( у даљем тексту тужена), исели из трособног стана број 15, површине 88 м2, на другом спрату стамбене зграде број 1, улаз 7, саграђене на парцели број 4880/7, уписане у листу непокретности број 1445 к.о. Нови Сад I, који је у својини тужиоца у 1/1 дела, те да тужиоцу преда у посед стана слободан од њених личних ствари у року од 8 дана, по правноснажности пресуде, те да се тужена обавеже да тужиоцу исплати на име обогаћења без основа 11.000 евра у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан исплате, са каматом по стопи по Закону о затезној камати почев од 15.09.2016. године.

Жалбеним наводима се указује да је првостепени суд погрешно применио одредбе Породичног закона и није водио рачуна о власничким правима тужиоца, када је одбио његов захтев за исељење тужене. Ценећи ове жалбене наводе, Апелациони суд налази да је првостепени суд погрешно применио одредбе Породичног закона у неожалбеној одлуци о противтужбеном захтеву, а не у одлуци о тужбеном захтеву, за коју одлуку су биле меродавне одредбе Закона о становању.

Предметни стан је тужиоцу додељен на коришћење као закупцу у време када је био у брачној заједници са туженом, откупљен је под нетржишним условима, због чега је принцип правичности чинио оправданим деобу тог стана, као заједничке имовине парничниох странака стечене у смислу одредбе члана 171 став 1 Породичног закона, на једнаке делове, па је, у моменту откупа стана, у смислу члана 171 став 1 Породичног закона, предметни стан био у претпостављеном режиму заједничке својине брачних другова, а не у искључивој својини тужиоца. Међутим, у недостатку жалбе тужене, пресуда о одбијању противтужбеног захтева за признање сусвојине тужене на предметном стану, у смилу члана 395 ЗПП не може бити преиначена, на штету странке која се жалила, односно на штету тужиоца.

У чињеничној ситуацији, у којој је утврђено да је тужилац својину предметне непокретности стекао откупом у време трајања брачне заједнице, за одлуку о основаности захтева за исељење тужене, као бивше супруге тужиоца, од значаја је одредба члана 16 став 3 Закона о становању, према којој чланови породичног домаћинства имају право становања у стану, који се откупи по одредбама овог закона као и одредбе члана 36 наведеног закона којима је прописано да чланови породичног домаћинства закупца друштвеног стана имају право да трајно користе тај стан, под условима из овог закона. Закупац стана може, из оправданих разлога, да откаже даље коришћење стана сваком члану породичног домаћинства, осим малолетном детету, брачном другу или лицу које је дужан да издржава по закону, с тим што рок за исељење не може бити краћи од 30 дана . Закупац стана може тужбом код надлежног суда да тражи исељење члана породичног домаћинства из става 2 овог члана, ако се тај члан не исел

С обзиром и у остављеном року. на то да је тужилац право својине на стану стекао откупом, у време када је тужена као његова супруга била члан његовог породичног домаћинства и с обзиром на наведене одредбе Закона о становању, тужилац исељење тужене, као бивше супруге, може тражити само за случај да докаже испуњеност услова прописаних чланом 36 наведеног закона, будући да је, као што је већ наведено, својину на стану стекао по основу уговора о откупу стана, на коме је тужена, као члан његовог породичног домаћинства, задржала право становања, које разводом брака није престало. Управо због такве природе међусобних односа, успостављених закључењем уговора о откупу стана, члановима породичног домаћинства власника стана, који имају право становања, може се отказати даље коришћење стана и тражити њихово исељење, само из оправданих разлога.

У овом поступку тужилац није доказао да су испуњени услови из одредбе члана 36 Закона о становању да се туженој, као члану породичног домаћинства тужиоца може отказати даље коришћење стана, па је и поред делимично погрешне примене материјалног права, првостепена пресуда којом је одбијен захтев тужиоц за исељење тужиље, правилна и законита.

(Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, посл.број ГЖ-4082/18 од 25.09.2018.године, којом је потврђена пресуда Основног Суда у Новом Саду посл.број П-5940/16 од 31.05.2018.гoдине)>

Аутор сентенце: Аутор сентенце: Јармила Лончар, виши судијски сарадник