Грађанско право - Стварно право

ПРЕКАРИЈУМ

Објављено: 25.09.2025

Прекаријум је једнострано израженa вољa којом власник даје дозволу за бесплатну употребу његове ствари, а време на које се даје није унапред одређено нити одредиво, већ власник може по својој вољи тражити ствар натраг.

Из образложења:

Правни претходник тужиоца-противтуженог као носилац права располагања станом је прекаријално дозволио да пок. М.Б. бесплатно користи стан и заједно са њим и овде тужена-противтужиља, али ово право везано је искључиво за постојање воље власника стана и гаси се променом воље власника стана који у сваком моменту може захтевати предају стана, у складу са чл.37. ст.1. Закона о основама свијинскоправних односа (ЗОСПО), у вези са чл.3. ст.1. истог закона, а што је исти несумњиво учинио, насупрот ком праву стоји обавеза трећих лица да се уздржавају од повреде права својине другог лица у смислу чл. 3. ст.2. ЗОСПО.

У конкретном случају је реч о правном институту-прекаријуму, који није регулисан позитивним прописима, већ правним правилима параграфа 585. Грађанског законика и параграфа 974. ГЗ. Реч је о једнострано израженој вољи којом власник даје дозволу за бесплатну употребу његове ствари, а време на које се даје није унапред одређено нити одредиво, већ власник може по својој вољи тражити ствар натраг. Сагласност тужиоца-противтуженог, односно његовог правног претходника, да непокретност користи тужена-противтужиља без накнаде била је продукт воље власника да своју ствар користи на начин како му одговара и док је такав начин коришћења у његовом интересу, без одређивања периода коришћења. Особеност овог института подразумева могућност потпуно произвољног изостанка дозволе од стране даваоца ствари за бесплатно коришћење и то у сваком тренутку. Изостанак те дозволе, који је резултирао покретањем овог поступка, доводи до престанка бесплатног коришћења непокретности, што има за последицу исељење тужене –противтужиље из стана тужиоца-противтуженог.

Сама чињеница да је тужилац-противтужени дао на коришћење стан бесплатно и није раније покренуо поступак за исељење не представља основ за стицање права службености и није од утицаја на пресуђење. Дакле, тужилац је јасно исказао да дозволу за употребу стана ускраћује, док тужена-противтужиља није доказала да је титулар јачег права употребе непокретности тужиоца у чијој је својини стан, а што подразумева право власника и на употребу ствари. Стога је пресуда преиначена применом чл. 394. тачка 4. ЗПП утолико што је тужбени захтев усвојен у делу којим се тражи исељење, а противтужбени захтев одбијен у целости.

Пресуда Апелационог суда у Новог Саду, посл. бр. Гж-3032/24 од 10.07.2025. године, којом је делимично преиначена и делимично укинута пресуда Основног суда у Новом Саду П. 897/2022 године од 13.06.2024. године

Аутор сентенце: Марина Рутовић, самостални саветник