ОСНОВНИ СУД У НОВОМ САДУ
ЕЛЕКТРОНСКИ БИЛТЕН

Грађанско право - Парнични поступак

ПРЕУРАЊЕНОСТ ТУЖБЕ

Објављено: 18.07.2019

Приговор преурањености тужбеног захтева се цени у моменту пресуђења, а не у моменту подношења тужбе, а последично томе, евентуална основаност истог води одбијању тужбеног захтева, а не одбачају тужбе.

Из образложења:

Побијаним решењем Основног суда у Новом Саду пословни број П-8411/2017 од 13.06.2018. године одбачена је тужба тужиље поднета првостепеном суду дана 28.10.2017. године против туженог.

На припремном рочишту од 22.05.2018. године пуномоћник туженог је навео да сматра да је тужба преурањена, будући да је лечење тужиље и даље у току, због чега је предлoжио да се иста одбаци, након чега је првостепени суд донео побијано решење, уз образложење да, с обзиром да тужиља није завршила лечење, у време подношења тужбе није испуњен услов из одредбе члана 376 Закона о облигационим односима, јер тужиља још није дознала за претрпљену штету, а последице штетног догађаја се још отклањају и стање није коначно.

Основано се жалбом тужиље побија законитост и правилност побијаног решења, будући да се приговор преурањености тужбеног захтева цени у моменту пресуђења, а не у моменту подношења тужбе, а последично томе, евентуална основаност истог води одбијању тужбеног захтева, а не одбачају тужбе.

У конкретном случају предмет тужбеног захтева је накнада материјалне и нематеријалне штете. Није спорно да је за питање застарелости потраживања накнаде штете, једина релевантна чињеница поред момента подношења тужбе и коначно стање здравља тужиоца. Чињеница завршетка лечења од значаја је и за евентуално досуђење накнаде нематеријалне штете на име претрпљених физичких болова, страха, те душевних болова због умањења животне активности и наружености, будући да висина накнаде за све видове нематеријалне штете зависи, између осталог и од интензитета и дужине трајања претрпљених физичких и душевних болова, као и страха. Стога, тек ако се предложеним и изведеним доказима у поступку утврди да је лечење завршено, уз претходно испуњење услова узрочности између предметног штетног догађаја и наступелих штетних последица, тужиља може с правом да захтева накнаду нематеријалне штете која је предмет овог спора. Како је за утврђење напред наведених релевантних чињеница потребно спровести доказни поступак, то не постоје процесни услови да се приговор преурањености тужбеног захтева цени у тренутку подношења тужбе. Дакле, тек уколико се након спроведеног доказног поступка утврди да лечење није завршено, тада се стичу услови за евентуалан закључак о преурањености тужбе, који води одбијању тужбеног захтева, при чему се не помиње да правноснажна пресуда о одбијању тужбеног захтева због преурањености, не делује као res iudicata у предмету по тужби поднетој после доспелости потраживања.

У конкретном случају, из наративног дела тужбе и приложених доказа произилази да је штета коју је тужиља претрпела услед повређивања у аутобусу туженог у моменту подношења тужбе у одређеном обиму већ наступила, због чега се тужба којом се потражује накнада исте штете, за сада, не може сматрати преурањеном. Тужиља је на околност настанка нематеријалне штете предложила извођење доказа медицинским вештачењем, при чему је поднеском од 06.06.2018. године известила првостепени суд да је лечење завршено. Стога ће се приликом извођења овог доказа, вештаци изјаснити и на околност да ли је лечење тужиље завршено, ако јесте, када. Так након тога, ће се стећи услови за оцену приговора преурањености тужбе. Осим тога, предмет тужбеног захтева је и захтев за накнаду материјалне штете, у вез са којим је тужиља уз тужбу доставила доказе на околност њеног постојања и висине, те ни у погледу тог захтева, није било места одбачају тужбе.

Решење Вишег суда у Новом Саду посл.број Гж 3307/18 од 12.02.2019.године којим је укунута пресуда Основног суда у Новом Саду пословни број П-8411/17 од 13.06.2018. године>

Аутор сентенце: Јармила Лончар, виши судијски сарадник