Кривично право - Материјално право

ПРИМЕНА БЛАЖЕГ ЗАКОНА (КРИВИЧНО ДЕЛО ПОРЕСКА УТАЈА)

Објављено: 25.09.2025

На учиниоца кривичног дела примењује се закон који је важио у време извршења кривичног дела, а ако је после извршења кривичног дела измењен закон, једном или више пута, примениће се закон који је најблажи за учиниоца.

Из образложења:

Одредбом члана 5. став 1. КЗ регулисано је временско важење кривичног законодавства и то тако што је у ставу 1. овог члана прописано да се на учиниоца кривичног дела примењује закон који је важио у време извршења кривичног дела, док је у ставу 2. истог члана прописано да ако је после извршења кривичног дела измењен закон, једном или више пута, примениће се закон који је најближи за учиниоца

Из списа предмета произлази да је окривљени З.С. правноснажно оглашен кривим и осуђен за продужено кривично дело пореска утаја из чл. 225 став 2. у вези става 1. и члана 61. став 1. у вези става 5. КЗ које је извршио у периоду од 01.07.2009. године до 30.09.2009. године, па како се у конкретном случају као време извршења дела сматра време предузимања последње инкриминисане делатности окривљеног, то је дакле у време извршења кривичног дела на снази био Кривични законик („Службени гласник РС“, број 72/2009 од 03.09.2009. године), који се примењивао од 11.09.2009. године до 28.02.2018. године, а којим је кривично дело пореска утаја прописано и санкционисано одредбом члана 229. став 1. КЗ, при чему је за основни облик кривичног дела пореска утаја из члана чл. 229. став 1. КЗ запрећена казна затвора у трајању од 6 месеци до 5 година и новчана казна уз бјективни услов инкриминације да износ обавезе чије се плаћање избегава прелази 150.000,00 динара, док је за квалификовани облик кривичног дела пореска утаја из члана 229. став 2. у вези става 1 КЗ запрећена казна затвора у трајању од 1 године до 8 година и новчана казна уз објективни услов инкриминације да износ обавезе чије се плаћање избегава прелази 1.500.000,00 динара, а за најтежи облик кривичног дела пореска утаја из члана 229. став. 3 у вези става 1. КЗ је запрећена казна затвора у трајању од 2 године до 10 година и новчана казна уз објективни услов инкриминације да износ обавезе чије се плаћање избегава прелази 7.500.000,00 динара.

До времена пресуђења, кривични закон је у односу на кривично дело пореска утаја измењен два пута и то тако што је изменама Кривичног законика („Службени гласник РС“, број 94/2016 од 24.11.2016. године), које су примењиване од 01.03.2018. године до 30.11.2019. године, кривично дело пореска утаја прописано и санкционисано одредбом члана. 225. Кривичног законика, којом је за основни облик кривичног дела пореска утаја из члана 225. став 1. КЗ прописана казна затвора у трајању од 6 месеци до 5 година и новчана казна уз објективни услов инкриминације да износ обавезе чије се плаћање избегава прелази 500.000,00 динара, док је за квалификовани облик кривичног дела пореска утаја из члана 225. став 2. у вези става 1. КЗ прописана казна затвора у трајању од 1 године до 8 година и новчана казна уз објективни услов инкриминације да износ обавезе чије се плаћање избегава прелази 1.500.000,00 динара, а за најтежи облик кривичног дела пореска утаја из члана 225. став 3. у вези става 1. КЗ прописана је казна затвора у трајању од 3 године до 10 година и новчана казна уз објективни услов инкриминације да износ обавезе чије се плаћање избегава прелази 7.500.000,00 динара.

Последњим изменама Кривичног законика („Службени гласник РС“, број 35/2019 од 21.05.2019. године), који се примењују од 01.12.2019. године, за основни облик кривичног дела пореска утаја из члана 225. став 1. КЗ је запрећена казна затвора у трајању од 1 године до 5 година и новчана казна уз објективни услов инкриминације да износ обавезе чије се плаћање избегава прелази 1.000.000,00 динара, док је за квалификовани облик кривичног дела пореска утаја из члана 225. став. 2 у вези става 1.КЗ прописана казна затвора у трајању од 2 године до 8 година и новчана казна уз овјективни услов инкриминације да износ обавезе чије се плаћање избегава прелази 5.000.000.00 динара, а за најтежи облик кривичног дела пореска утаја из члана 225. став 3. у вези става 1. КЗ прописана је казна затвора у трајању од 3 године до 10 година и новчана казна уз објективни услов инкриминације да износ обавезе чије се плаћање избегава прелази 15.000.000,00 динара.

Имајући у виду напред наведено, те да је у конкретном случају изреком правноснажне пресуде Апелационог суда у Новом Саду Кж3 2/24 од 26.09.2024. године утврђено да је окривљени З.С. коришћењем исте ситуације и са јединственим умишљајем, као директор ДОО „С.м.“ противправним радњама које је предузео у периоду од 01.07.2009. године до 30.09.2009. године умањио пореску обавезу ДОО „С.м.“ за укупан износ од 8.918.413,17 динара и тиме избегао плаћање пореза у том износу, те је стога, по налажењу Врховног суда, Апелациони суд у Новом Саду као суд трећег степена, водећи рачуна о временском важењу кривичног законодавства, сходно одредби члана 5. став 2. КЗ, правилно као најблажи закон по окривљеног применио последње измене Кривичног законика (Службени гласник РС“, број 35/2019 од 21.05.2019. године) које се примењују од 01.12.2019. године и важиле су у време пресуђења, те је кривичноправне радње окривљеног у конкретном случају правилно правно квалификовао као продужено кривично дело пореска утаја из члана 225. став. 2 у вези става 1. и члана 61. став 1. у вези став 5. и за исто га огласио кривим. Наиме, полазећи од додатног критеријума за примену члана 5. КЗ и то до висине обавезе чије се плаћање избегава, као битног обележја кривичног дела пореска утаја, те имајући при томе у виду да би противправне радње окривљеног, ближе описане у изреци правсноснажне пресуде, по Кривичном законику који је важио у време извршења кривичног дела („Службени гласник РС“, број 72/2009 од 03.09.2009. године, који се примењивао од 11.09.2009. године до 28.02.2018. године) представљале најтежи облик пореска утаја из члана 229. став 3. КЗ за које је прописана казна затвора у трајању од 2 до 10 година и новчана казна, те по изменама Кривичног законика које су ступиле на снагу дана 01.03.2018. године („Службени гласник РС“, број 94/2016 од 24.11.2016. године) би представљале најтежи облик кривичног дела пореска утаја из члана 225. став 3. у вези става 1 КЗ за које је прописана казна затвора у трајању од 3 до 10 година и новчана казна, а по последњим изменама Кривичног законика које су ступиле на снагу дана 01.12.2019. године („Службени гласник РС“, број 35/2019 од 21.05.2019. године) би представљале квалификовани облик кривичног дела пореска утаја из члана 225. став 2. у вези става 1.КЗ за које је прописана казна затвора у трајању од 2 до 8 година и новчана казна, то по налажењу Врховног суда очигледно су поседње измене Кривичног законика („Службени гласник РС“, број 35/2019 од 21.05.2019. године) у конкретном случају најповољније по окривљеног.

Пресуда Врховног суда, посл. бр. Кзз-116/25 од 19.02.2025. године, којом је одбијен, као неоснован захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног поднет против правноснажних пресуда Апелационог суда у Новом Саду Кж1 140/22 од 29.01.2024. године и Кж3 2/24 од 26.09.2024. године

Аутор сентенце: Марина Рутовић, самостални саветник