ОСНОВНИ СУД У НОВОМ САДУ
ЕЛЕКТРОНСКИ БИЛТЕН

Грађанско право - Наследно право

ПРИНЦИП АЛЕАТОРНОСТИ ПРИЛИКОМ ЗАКЉУЧЕЊА УГОВОРА О ДОЖИВОТНОМ ИЗДРЖАВАЊУ

Објављено: 11.09.2017

Суд може поништити уговор о доживотном издржавању, на захтев законског наследника примаоца издржавања, ако због болести или старости примаоца издржавања, уговор није представљао никакву неизвесност за даваоца издржавања.

Из образложења:

Пресудом Основног суда у Новом Саду пословни број П-12189/13 од 09.02.2015.године, ставом првим изреке одбијен је примарни тужбени захтев тужиоца којим је тражио утврђење ништавости уговора о доживотном издржавању од 21.08.2000.године закљученог између Ј.С. као примаоца издржавања и М.С. и З.С.Б. као даваоца издржавања који је 28.08.2000.године оверен пред судијом Општинског суда у Новом Саду Р бр. 883/2000 те да се наложи СГЗ СКН Нови Сад успостава ранијег власничког стања на непокретности на стану број 6 са нуспросторијама површине 70 м2 на трећем спрату вишестамбене зграде број 10 у Новом Саду у улици М.А. на парцели број 62 уписној у ЗКУЛ број 5154/7 КО Нови Сад 2 у корист пок. Ј. С. из Новог Сада. Ставом другим одбијен је евентуални тужбени захтев којим је тужилац тражио да се утврди да је уговор о доживотном издржавању који је закључен између Ј.С. и М.С. и З.С.Б. дана 21.08.2000.године оверен 28.08.2000.године у Новом Саду који за предмет има стан број 6 пов. 77 м2 на трећем спрату стамбене зграде у улици М.А. број 10 , кат. парц. број 5554/7 КО Нови Сад, који је закључен између истих уговорних странака и има за предмет исту непокретност у ствари уговор о поклону, те да се утврди да је тужилац по основу права на нужни део сувласник на наведеном стану који је предмет уговора у делу ¼ наведене површине, а по тржишној вредности у време пресуде.

Првостепени суд одбија примарни и евентуални захтев, за утврђење ништавости уговора о доживотном издржавању, односно за утврђење да је уговор о доживотном издржавању у ствари уговор о поклону, из разлога што нису испуњени законом прописани услови за поништај уговора о доживотном издржавању, односно за утврђење ништавости.

С обзиром на тако утврђено чињенично стање, правилно је другостепени суд применио материјално право када је потврдио првостепену пресуду којом је одбијен захтев тужиоца (примарни и евентуални).

Одредбом члана 194 Закона о наслеђивању („Службени гласник РС“, број 46/95)прописано је да се уговором о доживотном издржавању обавезује прималац издржавања да се после његове смрти на даваоца издржавања пренесе својина тачно одређених ствари или каква друга права, а давалац издржавања се обавезује да га као накнаду за то издржава и да се брине о њему до краја његовог живота и да га после смрти сахрани. Прималац издржавања уговором може обухватити само ствари или права постојећа у тренутку закључења уговора. Ако што друго није уговорено, обавеза издржавања нарочито обухвата обезбеђивање становања, хране, одеће и обуће, одговарајућу негу у болести и старости, трошкове лечења и давања за свакодневне уобичајене потребе. Одредбом члана 195. истог закона, прописано је да уговор о доживотном издржавању мора бити закључен у писменом облику и оверен од судије, који је дужан да пре овере прочита странкама уговор и примаоца издржавања нарочито упозори на то да имовина која је предмет уговора не улази у његову заоставштину и да се њоме не могу намирити нужни наследници. У смислу одредбе члана 23 истог закона, на захтев законских наследника примаоца издржавања, суд може поништити уговор о доживотном издржавању, ако због болести или старости примаоца издржавања уговор није представљао никакву неизвесност за даваоца издржавања. Законски наследници могу поништај уговора захтевати у року од једне године од дана сазнања за уговор, а најкасније у року од 3 године од дана смрти примаочеве. Рок од једне године не може почети да тече пре смрти примаочеве.

И по становишту Врховног касационог суда правилно су нижестепени судови закључили, да је воља уговорних страна била да се закључи уговор о доживотном издржавању. Предметни је уговор закључен у законом прописаној форми-писмени уговор који је прочитан и протумачен од стране судије, оверен након што је судија уговорне стране упозорио на то да имовина која је предмет уговора не улази у заоставштину примаоца издржжавања и да се њоме не могу намирити нужни наследници. Уговор је у потпуности испуњаван од стране давалаца издржавања, који су се старали о свим потребама пок. Ј.С. током 12 година, колико је уговор трајао. Прималац издржавања је била рационална и реално орјентисана особа, без знакова болести или старости који би указивали да закључење уговора није представљало никакву неизвесност за даваоца издржавања. Озбиљну болест пок. Ј. С. открила је након годину дана и после опоравка следећих 10 година уобичајено живела, при чему јој се стање погоршало неколико месеци пре смрти, због чега је смештена у дом где јој је пружена целодневна и потпуна нега, што су тужени у целости финансирали, а сносили су и трошкове сахране након смрти примаоца издржавања.

Не ради се о уговору који је закључен у циљу лишавања тужиоца наследних права на имовини, која је предмет уговора, како то неосновано сматра ревидент, те у конкретном случају нема ништавости уговора у смислу члана 103 Закона о облигационим односима. Нема места ни примени одредбе члана 203 став 1 Закона о наслеђивању, јер у конкретном случају није нарушен принцип алеаторности, имајући у виду да закључење уговора није представљало никакву неизвесност за даваоца издржавања. Болест примаоца издржавања је откривена тек након годину дана и после опоравка следећих 10 година прималац издржавања је уобичајено живела за које време су даваоци издржавања извршавали своје уговорне обавезе. Чињеница да су даваоци издржавања живели у Канади, није од утицаја на другачије пресуђење имајући у виду да предметним уговором о доживотном издржавању уговорне стране су констатовале да не уговарају заједницу живота. Уговором је констатовано да даваоци издржавања живе у Канади, при чему су све своје обавезе из уговора према примаоцу издржавања извршили.

Решење Врховног касационог суда, посл.број Рев. 861/16 од 30.08.2016.године којим је одбијена ревизија тужиоца>

Аутор сентенце: Јармила Лончар, виши судијски сарадник