Грађанско право - Облигационо право

ПРИВИДАН УГОВОР

Објављено: 31.01.2023

Да би се радило о привидном уговору у смислу одредби члана 66. став 1 . Закона о облигационим односима потребно је да је закључени уговор фиктиван уговор, код ког је сагласна изјава воље са другом уговорном страном дата само привидно.

Из образложења:

Првостепеном пресудом одбијен је тужбени захтев којим је тражено да се обавеже тужени да тужиоцу на име враћања зајма по уговору о краткорочној позајмици-зајму од 14.05.2018. године исплати износ од 500.000,00 динара са законском затезном каматом почев од 15.06.2018. године до исплате, све у року од 15 дана под претњом извршења.

Првостепени суд утврђује да су се парничне странке упознале 2017. године на градилишту у Немачкој, тако што је тужени, као шеф градилишта, ангажовао тужиоца за рад на градилишту. Дана 21.12.2017. године тужилац је путем Western Uniona доставио туженом износ од 72.899,04 динара, дана 23.12.2017. године износ од 242.243,16 динара и дана 22.01.2018. године износ од 15.764,77 динара. Дана 14.05.2018. године парничне странке су потписале текст уговора о краткорочној позјамици-зајму и то тужилац као зајмодавац, а тужени као зајмопримац, на износ од 500.000,00 динара, са роком враћања од месец дана рачунајући од почетка коришћења зајма, те да зајмодавац неће обрачунавати камату. Дана 02.07.2018. године пуномоћник тужиоца је сачинио опомену пред тужбу коју је туженом доставио пропорученом пошиљком од 03.07.2018. године, са роком од 8 дана од дана пријема опомене за исплату траженог износа од 500.000,00 динара. Дана 14.05.2018. године тужилац није туженом предао износ од 500.000,00 динара. Тужени наведени износ није исплатио тужиоцу.

На основу овако утврђеног чињеничног стања првостепени суд је са позивом на одредбе чланова 26., 47., 52., 66., 557. и 559. Закона о облигационим односима, одбио тужбени захтев, налазећи да је потраживање тужиоца за новац послат преко Western uniona застарело сагласно одредби члана 559. Закона о облигационим односима, док на дан сачињења уговора о зајму 14.05.2018. године није дошло до предаје износа зајма наведеног у уговору туженом од стране тужиоца, па није дошло до испуњења уговора, па је наведени уговор привидан уговор, тачније ништав и да не производи правно дејство.

Овакав закључак првостепеног суда се жалбеним наводима основано побија. У конкретном случају странке су сагласном изјавом воље закључиле писмени уговор о зајму, којим су споразумно одредиле износ зајма и рок његовог враћања, те на тај начин регулисале целокупне дотадашње међусобне имовинске односе. Да би се радило о привидном уговору у смислу одредби члана 66. став 1. Закона о облигационим односима потребно је да је закључени уговор фиктиван уговор, код ког је сагласна изјава воље са другом уговорном страном дата само привидно. Код привидног правног посла не постоји воља уговорних страна да се закључи предметни правни посао. Закључујући привидан уговор, странке немају намеру да такав уговор међу њима створи било каква права и обавезе, већ желе само да створе привид да међу њима постоји одређен правни однос. Међутим, у конкретном случају странке су сагласношћу воља уредиле своје дотадашње имовинске односе и утврдиле висину дуговања туженог према тужиоцу, као и рок враћања истог, те предметни уговор о зајму представља правни инструмент у регулисању међусобних имовинских односа и створио је права и обавезе за уговорне стране, па се не ради о привидном уговору и исти производи правно дејство, те је тужени у обавези сагласно одредбама члана 262. став 1. Закона о облигационим односима да испуни преузету обавезу у свему како она гласи. Тужени својом доказном активношћу није суду пружио доказе на околности да је предметни уговор закључио уз претњу или принуду, као ни да је тужилац користећи његову ситуацију уговорио за себе или за неког трећег корист која је у очигледној несразмери са оним што је туженом на име зајма дао. Из изнетих разлога, првостепену пресуду је ваљало преиначити као у изреци.

Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, посл.број ГЖ-2078/22 од 01.11.2022.године, којом је преиначена пресуда Основног суда у Новом Саду посл.број П-6320/18 од 10.05.2022.године>

Аутор сентенце: Радмила Стојановић, виши судијски сарадник