Грађанско право - Парнични поступак

ПРОМЕНА ВАЛУТЕ

Објављено: 10.02.2025

Промена валуте у којој тужилац опредељује свој захтев не утиче на промену идентитета тужбеног захтева.

Из образложења:

Побијаним решењем Основног суда у Новом Саду, посл. Бр. П-11140/20 од 18.11.2020. године одређено је да се главна расправа закључена дана 18.11.2020. године поново отвара ради допуне поступка и разјашњења важног питања(став 1.изреке). Није дозвољено тужиоцу преиначење тужбеног захтева (став 2 изреке). Тужба је одбачена (став 3 изреке).

Испитујући побијано решење у делу којим тужиоцу није дозвољено преиначење тужбе и којим одбацује тужбу, овај суд је нашао да је првостепено решење у том делу донето уз битну повреду одредаба парничног поступка из чл. 374 ст.2 тачка 7 и тачка 12 ЗПП.

Приликом одлуке о дозволи преиначења тужбе, суд је најпре требало да има у виду да је преиначење тужбе промена истоветности захтева, повећање постојећег или истицање другог захтева уз постојећи (чл. 200. ст. 1 ЗПП). Тужилац је поднеском од 06.11.2020. године прецизирао тужбени захтев на начин да је потраживане износе определио у динарима, док је остатак тужбеног захтева остао непромењен. По схватању овог суда, у конкретном случају се ради о прецизирању тужбеног захтева и постављању истог у другој валути, а не објективном преиначењу тужбе у смислу члана 200. ЗПП-а, јер не постоји суштинска разлика ни по чињеничном ни правном основу ових захтева. Дакле, интервенција тужиоца у тужбеном захтеву на поменути начин суштински не представља преиначење тужбе, јер је тужилац на наведени начин кориговао валуту у којој захтева новчани износ који је предмет уговора, при чему није дошло до промене истоветности захтева, повећања постојећег или истицања другог захтева уз постојећи, услед чега је сувишно образложење првостепеног суда с позивом на начело монетарног номинализма из члана 394. Закона о облигационим односима. Дакле, промена валуте у којој тужилац опредељује свој захтев не утиче на промену идентитета тужбеног захтева, тим пре што је одредбом о валути обавезе истог закона, дозвољено да се испуњење новчане обавезе која гласи на плаћање у страној валути, може тражити у домаћем новцу према курсу који важи у тренутку испуњења обавезе (чл. 395. ЗОО).

Решење Вишег суда у Новом Саду, посл.број ГЖ-3872/21 од 05.09.2024.године, којим је делимично укинуто решење Основног Суда у Новом Саду посл.број П-11140/20 од 18.11.2020.године

Аутор сентенце: Радмила Стојановић, виши судијски сарадник