ОСНОВНИ СУД У НОВОМ САДУ
ЕЛЕКТРОНСКИ БИЛТЕН

Кривично право - Материјално право

РАДЊА ИЗВРШЕЊА КРИВИЧНОГ ДЕЛА УВРЕДЕ

Објављено: 26.09.2019

Радња извршења кривичног дела увреде састоји се у омаловажавању неког лица, а на основу објективних критеријума утврђује се да ли нешто представља омаловажавање неког лица или не. Дакле, меродавна је процена са аспекта обичајних моралних и других норми у одређеној средини, а није од значаја како је то схваћено од стране лица коме је, наводно, увредљива изјава упућена. Изјава омаловажавања може представљати како тврдњу у погледу чињеница, тако и вредносних судова, с тим да увредљив карактер изјаве не зависи од њене истинитости.

Из образложења:

Решењем Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 1263/18 од 15.10.2018. године је на основу члана 503 став 1, у вези са чланом 338 став 1 тачка 1 ЗКП, одбијена приватна кривична тужба од 31.08.2018. године, прецизирана поднеском од 24.09.2018.године, поднета од стране пуномоћника приватне тужиље С.С., адвоката С.Д. из Б., против окривљене Т.М. из Н.С., због продуженог кривичног дела увреда из чаана 170 став 2 КЗ у вези члана 61 КЗ. Против гope наведеног решења благовремено је изјавио жалбу пуномоћник приватне тужиље, наводећи да је побијано решење донето уз повреду одредаба кривичног закона и битне повреде одредаба кривичног поступка, те је предложио да се решење Основног суда у Новом Саду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање. Бранилац је у жалби између осталог навео да је погрешан закључак првостепеног суда да се у радњама окривљене Т.М. не стичу обележја кривичног дела увреде које јој је приватном тужбом стављено на терет, те да се не може прихватити став првостепеног суда да се ради о осврту на одређена дешавања у вези занатске радње „Г.“ и пословања радње, чија је власница приватна тужиља, као и критици радњи приватне тужиље, посебно имајући у виду целокупне околности конкретног случаја. Овај суд је става да правилно првостепени суд закључује да се у радњама окривљене Т.М. не стичу обележја продуженог кривичног дела увреде из члана 170 став 2 у вези члана 61 Кривичног законика, које јој је стављено на терет приватном кривичном тужбом, а имајући у виду чињенични опис радње кривичног дела из приватне кривичне тужбе. Наиме, кривично дело увреде из члана 170 став 1 КЗ чини онај ко увреди другога, а у ставу 2 предвиђен је тежи облик уколико је дело из става 1 учињено путем штампе, радија, телевизије или на јавном скупу. Радња извршења кривичног дела увреде састоји се у омаловажавању неког лица, а на основу објективних критеријума утврђује се да ли нешто представља омаловажавање неког лица или не. Дакле, меродавна је процена са аспекта обичајних моралних и других норми у одређеној средини, а није од значаја како је то схваћено од стране лица коме је, наводно, увредљива изјава упућена. Изјава омаловажавања може представљати како тврдњу у погледу чињеница, тако и вредносних судова, с тим да увредљив карактер изјаве не зависи од њене истинитости. Другостепени суд указује да се под увредом у смислу члана 170 Кривичног законика подразумева изјава омаловажавања која је од неког сазната, док је заштитни објекат код кривичног дела увреде, част – као скуп свих вредности неког лица, те углед – као одраз тих вредности у друштву. Сходно томе се радња извршења овог кривичног дела састоји у поступању којим се напада било која од поменутих вредности тако што се оне поричу, омаловажавају негирају или се потцењује вредност која чини част једног лица, а чиме се у суштини изражава непоштовање или понижавање достојанства личности. Овај суд је мишљења да у конкретном случају питања која је поставила окривљена на седници Н.С., те текстови које је окривљена објавила на свом твитер налогy не садрже ниједну реч која би представљала омаловажавање приватне тужиље. Закључак суда је да тврдње окривљене, са објективног становишта по својој природи нису увредљиве, јер не вређају личност и не отежавају даљи живот и функционисање приватне тужиље. Чињеница је да се заправо ради о критиковању одређених поступака приватне тужиље, као власнице занатске радње, без оцењивања карактеристика њене личности. Такође из радњи описаних у приватној тужби, а које радње се стављају окривљеној на терет не стиче се закључак да је окривљена исте изрекла, односно да су писане, у намери омаловажавања приватне тужиље. С тим вези, овај суд указује и на одредбу члана 170 став 4 Кривичног законика која предвиђа основ за искључење постојања кривичног дела увреде. Наиме, наведена одредба предвиђа да се неће казнити учинилац за дело из ст. 1 до 3 члана 170, ако је излагање дато у оквиру озбиљне критике у научном, књижевном или уметничком делу, у вршењу службене дужности, новинарског позива, политичке делатности, у одбрани неког права или заштити оправданих интереса, ако се из начина изражавања или из других околности види да то није учинио у намери омаловажавања. Дакле, кривично дело увреде неће постојати и ако је увредљива изјава сазната од неког, уколико су кумулативно остварени објективни и субјективни услов. Објективни услов је да је увредљива изјава дата у оквиру једне од наведених делатности а субјективни услов је то да код оног чија изјава објективно представља омаловажавање неког лица односно повреду његове части није постојала намера омаловажавања. Ценећи наведену одредбу КЗ, чак и у ситуацији да је закључак суда да тврдње окривљене, са објективног становишта, по својој природи јесу увредљиве, по налажењу овоr суда, не би постојало кривично дело увреде јер су у конкретном случају испуњена оба кумулативна услова предвиђена одредбом чл. 170 ст. 4 K3.

Решење Вишег суда у Новом Саду, посл. бр. Кж.2.782/18 од 14.12.2018. године, којим је жалба пуномоћника приватне тужиље изјављена против решења Основног суда у Новом Саду посл. бр. К.1263/18 од 15.10.2018. године одбијена као неоснована>

Аутор сентенце: Глигор Ненић, судијски сарадник