ОСНОВНИ СУД У НОВОМ САДУ
ЕЛЕКТРОНСКИ БИЛТЕН

Кривично право - Материјално право

РАДЊА ОБИЈАЊА ИЛИ ПРОВАЉИВАЊА КОД КРИВИЧНОГ ДЕЛА ТЕШКЕ КРАЂЕ

Објављено: 26.09.2019

Када се ради о неовлашћеном отварању затвореног простора од стране окривљеног, које представља радњу обијања односно проваљивања, довољно је утврдити да је окривљени то учинио употребом подесног предмета, при чему тај предмет не мора бити прецизно идентификован.

Из образложења:

Пресудом Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 952/2018 од 26.09.2018. године окривљени М.В. оглашен је кривим за кривично дело тешка крађа у покушају из члана 204 став 1 тачка 1 у вези члана 30 КЗ, па је суд окривљеном применом чланова 4, 42, 45, 54, 55 КЗ претходно утврдио за наведено кривично дело казну затвора у трајању од једне године, а на основу члана 67 КЗ окривљеном је опозвана условна осуда изречена правноснажном пресудом Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 2155/15 од 28.11.2016. године, правноснажна 28.11.2016. године, па се казна затвора у трајању од једне године узима као утврђена, те се применом наведених законских одредби као и одредби члана 60 КЗ осуђује на јединствену казну затвора у трајању од једне године и четири месеца. Жалбом браниоца окривљеног се у суштини побија правилност утврђеног чињеничног стања, износи сопствена оцена изведених доказа и следи одбрана окривљеног да није извршио кривично дело за које је првостепеном пресудом оглашен кривим. Истиче се да није поткрепљено доказима утврђење суда да је окривљени употребом подесног предмета обио гаражу, да је нејасно којим предметом је то могао да учини јер никакав подесни предмет код њега није пронађен а имајући у виду исказ оштећеног да се на вратима налазила специјална брава која је захтевала подесан алат и да оштећени није могао да се изјасни да ли је приметио на вратима гараже нека оштећења која одговарају обијању. По наводима жалбе, утврђење суда о тој чињеници засновано је на претпоставци а није поуздано утврђено ни да су оштећења на сајли којом је био везан бицикл настала радњом окривљеног, да оштећени није стручан да простим опажањем оцени како су настала ова оштећења и да је суд пропустио да утврди да клешта која се налазе на фотографији у фотокументацији нису одузета од окривљеног већ пронађена на улици у близини окривљеног. Указује се и да је окривљени, који је дужи временски период употребљавао метадонску терапију која му је прописана, навео разлог због чега се том приликом налазио у гаражи где је затечен од оштећеног. Исказ оштећеног у потпуности је поткрепљен исказом сведока Н.В. као и потврдом о привременом одузимању предмеа од окривљеног и криминалистичко-техничком документацијом лица места. Првостепени суд је правилно наведене доказе ценио и прихватио их утврђујући релевантне чињенице о предузетој инкриминисаној радњи окривьеног те са друге стране није прихватио одбрану окривљеног налазећи да је усмерена на избегавање кривице, у делу када наводи околности и разлог због ког је ушао у гаражу оштећеног где је и затечен у унутрашњости у непосредној близини бицикала. Пре свега, оштећени је категоричан да је гаражу претходно закључао и да је у њој по доласку затекао непознато лице, односно окривљеног, који и му је саопштио због чега је у гаражу ушао, међутим, одбрана окривљеног у том делу основано није прихваћена као искрена и уверљива, јер оштећени истиче и да је на сајли којом су бициклови били везани, а затекао је окривљеног непосредно поред бицикала, уочио оштећења, а што је видљиво и на криминалистичко-техничкој документацији, односно на фотографијама број 9 и 10 где се јасно виде оштећења за која оштећени као власник бицикала наводи да до тада нису постојала. Сем тога, од окривљеног су привремено одузета и клешта која су средство извршеьа кривичног дела и фотографисана су, у вези чега оштећени наводи да је претходно видео да се клешта налазе у задњем џепу панталона окривљеног који је затечен у гаражи, што окривљеног непосредно доводи у везу са предузетом радньом извршења предметног кривичног дела (обијање) у намери прибављања себи противправне имовинске користи, коју радњу је започео али није успео да доврши јер је био спречен доласком оштећеног, чиме се оповргава његова одбрана о разлогу због ког је ушао у гаражу у којој су се налазиле ствари оштећеног и начину на који је то учинио. Не може се прихватити ни теза жалбе браниоца да су клешта затечена на неком другом месту и да се не могу дсвести у везу са окривљеним и радњама које је предузимао на штету оштећеног на описани начин јер, како је наведено, оштећени је клешта видео код окривљеног, да покушава клештима да пресече сајлу, потом је окривљени напустио гаражу и удаљавао се па је имао довољно времена да клешта одбаци при чему је евидентно да су од стране полиције клешта затечена на улици у близини окривљеног и доведена у везу са његовом инкриминисаном радњом, о чему оштећени има непосредно сазнање. У погледу чињенице која се тиче начина на који је окривљени отворио врата гараже оштећеног на наведеној адреси, првостепени суд је правилно утврдио да је то учинио употребом подесног предмета, који не мора бити прецизно идентификован имајући у виду да је гаража била затворена односно закључана, и у сваком случају ради се о неовлашћеном отварању затвореног простора од стране окривљеног на одговарајући начин што представља радњу обијања односно проваљивања.

Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, посл. бр. Кж.1.1195/18 од 19.12.2018. године, којом је усвојена жалба Основног јавног тужиоца у Новом Саду, преиначена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К.952/18 од 26.09.2018. године у делу одлуке о казни, док је жалба браниоца окривљеног одбијена као неоснована и првостепена пресуда у непреиначеном делу потврђена>

Аутор сентенце: Глигор Ненић, судијски сарадник