ОСНОВНИ СУД У НОВОМ САДУ
ЕЛЕКТРОНСКИ БИЛТЕН

Грађанско право - Наследно право

РАСКИД УГОВОРА О ДОЖИВОТНОМ ИЗДРЖАВАЊУ

Објављено: 12.11.2015

Право на раскид уговора о доживотном издржавању, због неизвршења уговорних обавеза даваоца издржавања није лично, већ имовинско право, које тренутком смрти примаоца издржавања, прелази на његове законске наследнике, који могу поднети тужбу за раскид овог уговора, због тога што друга страна не извршава своје обавезе из тог уговора и у случају да прималац издржавања није поднео такву тужбу, за живота.

Из образложења:

Пресудом првостепеног суда, ставом 1. изреке одбијен је тужбени захтев, којим је тужилац тражио да суд раскине уговор о доживотном издржавању, који је закључен пред Општинским судом у Новом Саду, под посл. бројем Р-1101/06 дана 19.09.2006. године, између сада покојних М. М. и Ј. К. обе бивше из Руменке, као прималаца издржавања и тужене С. М. као даваоца издржавања; ставом 2. изреке одбијен је противтужбени захтев , којим је тужена потраживала новчани износ на име датог издржавања, примаоцу издржавања у висини од 4000,00 динара месечно, за период од јула 2006. године, а до 2009. године, укупно 144,000,00 динара; у ставу 3. изреке одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.

Наиме, првостепени суд је утврдио да је тужена дана 18.07.2006. године, у својству даваоца издржавања, закључила уговор о доживотном издржавању са сада покојнима М. М. и .Ј. К., мајком и сестром тужиоца, као примаоцима издржавања, којим се обавезала да ће доживотно издржавати именоване, од момента када овај уговор ступи на снагу. Одредбом чл. 2. уговора је било предвиђено да ће исти ступити на снагу у два случаја. У првом случају , уговор ступа на снагу у случају смрти или теже болести Ј. К., када ће тужена, као давалац издржавања почети да испуњава уговором прописане обавезе доживотног издржавања М. М. и Ј. К., или само М. М., будући да су М. М. и Ј. К. имале закључен међусобни уговор о доживотном издржавању од 2000. године, са анексом од 2004. године, којим се Ј. К. обавезала да ће за живота издржавати своју мајку М. М., а који уговор је извршаван. У другом случају, ако М. М. права умре, тада ће уговор одмах ступити на снагу, у погледу издржавања Ј. К. Током поступка је утврђено да је тужена, док је М. М. била жива и док ју је по уговору из 2004. године, издржавала ћерка Ј. К., повремено посећивала именоване као рођаке, те да им је приликом тих посета доносила понеки лек , или нешто из продавнице, а да је након смрти М. М. (14.07.2009. године), када је уговор о доживотном издржавању, сагласно одредби чл. 2. требало да ступи на снагу у погледу издржавања Ј. К., иста наставила да живи сама у кући, а контакти између ње и тужене су се знатно проредили, врло ретко су контактирале телефоном и посећивале се.

Из чињеничног утврђења произилази да тужена није испуњавала уговорне обавезе у складу са закљученим уговором о доживотном издржавању, са правним претходницима тужиоца, као примаоцима издржавања. Али, и поред неспорног утврђења неизвршавања уговора и изјаве тужене, дате на рочишту за главну расправу од 27.01.2014. године, да се не противи захтеву за раскид уговора о доживотном издржавању, првостепени суд одбија тужбени захтев за раскид спорног уговора, са образложењем да тужилац није активно легитимисан -да тражи раскид уговора, већ да може само наставити започету парницу за раскид , по захтеву уговорне стране, што не постоји у конкретном случају, јер пок. Ј. К.- као прималац издржавања, за живота није тражила раскид спорног уговора, због неиспуњења.

Наиме, право на раскид уговора о доживотном издржавању, због неизвршења уговорних обавеза даваоца издржавања, није лично, већ имовинско право, које тренутком смрти примаоца издржавања, прелази на његове законске наследнике, који могу поднети тужбу за раскид овог уговора, због тога што друга страна не извршава своје обавезе из тог уговора и у случају да прималац издржавања није поднео такву тужбу, за живота. Чињеница да Закон о наслеђивању посебно не регулише раскид уговора о доживотном издржавању, због неизвршења уговорних обавеза, не искључује могућност раскида тог уговора, из тих разлога, јер се ради о двострано-теретном уговору, па се на такву правну ситуацију, осим одредаба Закона о наслеђивању, примењују и одговарајуће одредбе Закона о облигационим односима. То право законских наследника примаоца издржавања, да након његове смрти, траже раскид уговора о доживотном издржавању, застарева у општем застарном року од 10 година, од смрти примаоца издржавања.

У конкретном случају, тужилац је као законски наследник примаоца издржавања Ј .К., после њене смрти поднео тужбу за раскид спорног уговора о доживотном издржавању, истичући као разлоге да тужена, као давалац издржавања, није извршавала своје уговорне обавезе , према примаоцу издржавања, почев од момента ступања на снагу уговора, према Ј.К., а то је дан смрти М.М., сходно одредби чл.2 уговора. Из саслушања тужене произилази да је иста имала сазнања за смрт М.М. , односно за испуњеност услова за ступање на снагу спорног уговора, јер је по њеним наводима дала новац Ј.К. за сахрану М.М.

Како је првостепени суд правилном оценом изведених доказа , утврдио све одлучне чињенице, за пресуђење у овој парници и правилно закључио да су испуњени услови за раскид уговора о доживотном издржавању, због неизвршења уговорних обавеза даваоца издржавања, али је због погрешне примене материјалног права, извео погрешан закључак да тужилац као законски наследник примаоца издржавања, није активно легитимисан да тражи раскид уговора о доживотном издржавању, Апелациони суд је сходно свему напред наведеном , а применом одредбе чл. 387. став 1. тачка 5. ЗПП-а, а у вези са одредбом чл. 394. став 1. тачка 4. ЗПП-а , преиначио првостепену пресуду, усвајањем тужбеног захтева, за раскид спорног уговора о доживотном издржавању.

Будући да је првостепена пресуда преиначена, усвајањем тужбеног захтева, сходно тужиочевом успеху у спору, овај суд је на основу одредбе чл. 165. став 2. ЗПП-а, одлучио о трошковима целог поступка.

(Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, посл. број ГЖ-1637/14 од 15.01.2015. године, којом је делимично преиначена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. број П-9914/2012 од 27.01.2014. године)>

Аутор сентенце: Jармила Лончар; виши судијски сарадник