ОСНОВНИ СУД У НОВОМ САДУ
ЕЛЕКТРОНСКИ БИЛТЕН

Грађанско право - Наследно право

РАСПРАВЉАЊЕ ЗАОСТАВШТИНЕ

Објављено: 10.03.2017

Свако лице, како оно које је учествовало у поступку расправљања заоставштине, тако и оно које није , ако има неки основ за стицање права власништва на стварима из заоставштине, независно од права наслеђивања, може остварити своје право по том основу и после правноснажно завршеног оставинског поступка, односно ван поступка за расправљање заоставштине.

Из образложења:

Побијаним решењем Основног суда у Новом Саду , посл.бр. О-3351/2015 од 29.10.2015.године. прекинут је оставински поступак иза пок. С.С., бив. из Новог Сада и упућена је на парницу законски наследник Ђ.Ш., сестра оставиоца, против Ј.С., супруге оставиоца, ради утврђивања чињеница од којих зависи испуњеност услова за смањење наследног дела брачног друга у другом наследном реду, те величина наследних делова законских наследника. Одређено је да је странка упућена на парницу дужна исту покренути у року од 30 дана од дана правноснажности овог решења, те у даљем року од 15 дана од дана покретања исте, о томе обавестити суд достављањем примерка тужбе, у противном суд ће наставити оставински поступак и донети одлуку према стању у списима предмета.

Против наведеног решења жалбу је изјавила Г.М, бивша супруга оставиоца из разлога што суд није одлучио о њеном захтеву за издвајање имовине из заоставштине.

Г.М., бивша супруга оставиоца, поднела је путем пуномоћника Основном суду у Новом Саду поднесак од 22.10.2015.године, у ком је поставила захтев за издвајање из заоставштине ½ дела непокретности-земљиште у Бачком Градишту, по основу стицања у браку са оставиоцем.

Одредбом члана 8 Закона о наслеђивању прописано је да на основу закона, оставиоца наслеђују: његови потомци, његови усвојиоци, његова браћа и сестре и њихови потомци, његови дедови и бабе и њихови потомци и његови остали преци. Чланом 87 Закона о ванпарничном поступку прописано је да у поступку за расправљање заоставштине суд утврђује ко су наследници умрлог, која имовина сачињава његову заоставштину и која права из заоставштине припадају наследницима, легатарима и другим лицама. Г.М., сходно одредбама Закона о наслеђивању, не спада у круг законских наследника, нити може у поступку за расправљање заоставштине да претендује на остварење неког права из заоставштине после смрти оставиоца, иста није странка у поступку, нити је учествовала у поступку расправљања заоставштине, те није лице које је овлашћено за изјављивање жалбе против решења о наслеђивању, због чега је њену жалбу као недозвољену ваљало одбацити.

Будући да Г. М. није позвана на наслеђе, те није странка у оставинском поступку, не може нападати решења којима тај суд управља оставинским поступком, па ни решење којим га прекида и упућује једног од наследника на парницу. Своја евентуална права на имовини која је предмет заоставштине Г.М. може остварити у неком другом, парничном поступку, независно од поступка у коме ће бити донето решење о наслеђивању. Наиме, правноснажно решење о наслеђивању везује странке које су учествовале у поступку расправљања заоставштине само у погледу права и обавеза које произлазе из права наслеђивања. Свако лице, како оно које је учествовало у поступку расправљања заоставштине, тако и оно које није, ако има неки основ за стицање права власништва на стварима из заоставштине, независно од права наслеђивања (у конкретном случају брачна сутековина), може остварити своје право по том основу и после правноснажно завршеног оставинског поступка, односно ван поступка за расправљање заоставштине. Ово стога што се захтев за издвајање из заоставштине дела имовине стечене у браку, заснива на праву власништва стеченог заједничким радом у току трајања брака,а не на одредбама Закона о наслеђивању.

Решење Вишег суда у Новом Саду, посл.број ГЖ 3630/2015 од 25.10.2016.године v>

Аутор сентенце: Аутор сентенце: Јармила Лончар, виши судијски сарадник