Кривично право - Процесно право

РАЗЛИКА У ЗАШТИТНОМ ОБЈЕКТУ ДВА КАЗНЕНА ДЕЛА

Објављено: 01.04.2026

Разлика у заштитном објекту два казнена дела не могу бити одлучујући фактор у примени критеријума да ли је у питању исто дело због којег је вођен поступак.

Из образложења:

Потпуно је јасно да су поводом истог животног догађаја, односно догађаја који се одиграо на истом месту и у исто време, са истим радњама извршења, против окривљеног вођена два, по својој природи казнена поступка и то прекршајни поступак због прекршаја из области јавног реда и мира пред Прекршајним судом у Новом Саду због прекршаја из члана 9. став 1 Закона о јавном реду и миру по захтеву МУП-а Републике Србије, ПУ Нови Сад, ПС Тител, број 1-242-37/2022 поднетог дана 08.10.2022. године и кривични поступак пред Основним судом у Новом Саду због кривичног дела увреде из члана 170. став 1 Кривичног законика по приватној тужби Б.О. из Титела поднете дана 01.11.2022. године. Прекршајни поступак окончан је правноснажно први дана 09.10.2024. године доношењем решења о обустављању прекршајног поступка против окривљеног због наступања застарелости за вођење прекршајног поступка, које решење је правноснажно дана 02.11.2024. године, а према стању у списима првостепеног суда.

Oдредбом члана 422. став 1 тачка 2 Законика о кривичном поступку, одређено је да ће се пресудом оптужба одбити у кривичном поступку уколико је против окривљеног правноснажно обустављен поступак одлуком суда.

Из свега напред наведеног, произлази да је поводом истог дела правноснажно обустављен поступак одлуком Прекршајног суда, а која је правноснажна пре доношења пресуде Основног суда у Новом Саду која је донета дана 08.10.2025. године, због чега је Виши суд у Новом Саду у поступку по жалби браниоца, применом одредбе члана 459. став 1 ЗКП, преиначио првостепену пресуду, те је против окривљеног оптужба одбијена применом одредбе члана 422 став 1 тачка 2 ЗКП.

Нису прихватљиви наводи првостепеног суда у делу у којем се као разлози за непримењивање одредбе члана 422. став 1 тачка 2 ЗКП, наводи као разлог да Прекршајни суд није правилно применио одредбе Закона о прекршајима, јер није доставио спис предмета Основном суду у Новом Саду на даљи поступак, већ је донео решење о обустави прекршајног поступка због наступања застарелости, јер окривљени не може трпети последице због неправилне примене права од стране државних органа. Правилно је првостепени суд нашао, о чему даје разлоге на страници 11, пасус први првостепене пресуде, да је „поводом истог догађаја против окривљеног Р.Н. покренут кривични поступак, о чему је Прекршајни суд у Новом Саду обавештен, да се исти животни догађај одиграо у истом временском и просторном оквиру, као и догађај описан у наведеном решењу Прекршајног суда у Новом Саду“, међутим, на ово утврђено чињенично стање првостепени суд је погрешно применио материјално право налазећи да нема места примени одредбе члана 422. став 1 тачка 2 ЗКП. Разлика у заштитном објекту наведена два казнена дела, на које указује првостепени суд, јавни ред и мир код прекршаја из члана 9. став 1 Закона о јавном реду и миру и част и углед код кривичног дела увреде из члана 170. став 1 КЗ, не могу бити одлучујући фактор у примени критеријума да ли је у питању исто дело због којег је вођен поступак, посебно када се има у виду да су у питању потпуно идентичне радње између истих учесника, на истом месту, у исто време и да се тим истим реченицама изговореним на јавном месту нужно могу остварити обе последице и прекршаја и кривичног дела. Због тога и постоје правила између државних органа на које је првостепени суд указивао на страни 10 и 11 првостепене пресуде које служе спречавању вођења двоструких казнених поступака, уколико се одређеним радњама остварују и обележја прекршаја и кривичног дела, али евентуално одступање од наведених процесних правила не може ићи на штету окривљеног који је странка и у прекршајном и у кривичном поступку.

Све претходно наведено, не утиче на права приватног тужиоца да заштиту својих права у вези са имовинскоправним захтевом, на име нематеријалне штете због повреде части и угледа, потражи и у грађанском судском поступку, из којих разлога је и донета одлука о имовинскоправном захтеву у смислу одредбе члана 258. став 3 ЗКП.

Пресуда Вишег суда у Новом Саду посл. бр. Кж1-4/26 од 24.02.2026. године којим је преиначена пресуда Основног суда у Новом Саду, посл. бр. К-1465/22 од 08.10.2025. године

Аутор сентенце: Радмила Стојановић, самостални саветник