ОСНОВНИ СУД У НОВОМ САДУ
ЕЛЕКТРОНСКИ БИЛТЕН

Правна схватања - Грађанско право

МЕСНА НАДЛЕЖНОСТ СУДА У ПОСТУПКУ ПО РЕГРЕСНОМ ЗАХТЕВУ

Објављено: 25.12.2014

Месна надлежност суда према месту наступања штетне последице, у поступку о регресним захтевима по основу накнаде штете против регресних дужника, одређује се према месту где је штетна последица наступила за оштећеног.

Из образложења:

Одредбом члана 45. став 1. ЗПП ("Службени гласник РС" број 125/04 и 111/09), прописано је да је за суђење у споровима због вануговорне одговорности за штету, поред суда опште месне надлежности, надлежан и суд на чијем је подручју штетна радња извршена и суд на чијем је подручју штетна последица наступила. Сходно ставу трећем овог члана, одредба става првог примењиваће се и у поступку о регресним захтевима по основу накнаде штете против регресних дужника. Одредба члана 44. ст. 1. и 3. ЗПП ("Службени гласник Републике Србије" број 72/11), је истоветне садржине.

Плаћањем накнаде штете оштећеном лицу у случајевима предвиђеним чланом 99. став 2. тач. 1. и 2. Закона о осигурању имовине и лица, односно чланом 76. став 2. тач. 1. и 2. Закона о обавезном осигурању у саобраћају, Удружење (Гарантни фонд) је извршило своју законску обавезу. Исплатом накнаде, по самом закону на Удружење (Гарантни фонд) прешла су сва права оштећеног до висине исплаћеног износа накнаде, камате и трошкова. То право Удружење (Гарантни фонд), остварује регресним захтевом, сходно члановима 104. став 2. и 105. став 2. Закона о осигурању имовине и лица, односно члановима 91. став 2. и 92. став 3. Закона о обавезном осигурању у саобраћају. Регресно потраживање Удружења (Гарантног фонда) је законска облигација – прелаз права са оштећеног на исплатиоца по члану 939. Закона о облигационим односима (законска персонална суброгација), а не право на накнаду штете која је "проузрокована у његовим фондовима".

Са изложеног следи: а) да је право регреса Удружења (Гарантног фонда) према власнику неосигураног моторног возила изведено из права оштећеног којем је из средстава Гарантног фонда накнађена штета проузрокована употребом таквог возила; б) да се лице према којем је Удружeње истакло регресни захтев може бранити свим приговорима које би могло истицати и према штетнику власнику неосигураног моторног возила, што значи и приговором месне надлежности; ц) да Удружење (Гарантни фонд) нема самостално право на накнаду штете према власнику неосигураног моторног возила, јер би то значило да у истом случају постоје две штете – једна коју је штетник причинио оштећеном и друга коју је причинио средствима Гарантног фонда, што је немогуће.

Због тога, одредбу члана 45. став 3. (чл. 44. став 3), Закона о парничном поступку ваља тумачити тако да Удружење (Гарантни фонд) које је оштећеном исплатило накнаду штете има право да тужбу са регресним захтевом по основу накнаде штете, поред суду опште месне надлежности, поднесе и суду где је штетна последица наступила за оштећеног.

Одредбом члана 53. став 1. Закoна о решавању сукоба закона са прописима других земаља ("Службени лист СФРЈ" број 43/82 и 72/82 и "Службени лист СРЈ" број 46/96), прописано је да у споровима о вануговорној одговорности за штету надлежност домаћег суда постоји ако та надлежност постoји по одредбама члана 46. и чл.50. 52. тог закона, или ако је штета настала на домаћој територији. Одредба става првог тог члана примењује се и у споровима против заједнице осигурања имовине и лица ради накнаде штете трећим лицима на основу прописа о нeпосредној одговорности те заједнице, као и у споровима у регресним захтевима по основу накнаде штете против регресних дужника (члан 53. став 2. закона).

Ове одредбе предвиђају само правила по којима се одређује надлежност домаћег суда. Ако је на основу тих правила домаћи суд надлежан, стварна и месна надлежност тог суда утврђује се на основу норми унутрашњег права. То значи да се у регресним тужбама по основу накнаде штете са страним елементом за које је надлежан домаћи суд, месна надлежност домаћег суда одређује на основу члана 44. став 3. у вези става 1. сада важећег ЗПП, односно по члану 45. став 3. у вези става 1. раније важећег ЗПП.

(Правно схватање усвојено на седници Грађанског одељења одржаној 12. марта 2012. године)>

Аутор сентенце: