ОСНОВНИ СУД У НОВОМ САДУ
ЕЛЕКТРОНСКИ БИЛТЕН

Правна схватања - Грађанско право

ДОСПЕЛОСТ РЕГРЕСНИХ ПОТРАЖИВАЊА ОСИГУРАВАЧА И ГАРАНТНОГ ФОНДА И ПОЧЕТАК ТОКА ЗАСТАРЕОСТИ РЕГРЕСНОГ ПОТРАЖИВАЊА ГАРАНТАНОГ ФОНДА

Објављено: 25.12.2014

Регресна потраживања осигуравача и Гарантног фонда према лицима одговорним за штету доспевају даном исплате оштећеном лицу, због чега имају право на затезну камату на укупан исплаћен износ од тог дана, а не тек од дана позивања дужника да испуни обавезу. Регресно потраживање Гарантног фонда према одговорном лицу застарева у роковима из члана 376 или 377 ЗОО, који почињу тећи од исплате накнаде штете оштећеном лицу.

Из образложења:

У пракси Апелационог суда појавила су се два различита правна схватања у погледу доспелости регресних потраживања осигуравача и Гарантног фонда према лицима која су одговорна за накнаду штете, па самим тим и у погледу датума од којег припада законска затезна камата на износе исплаћене накнаде штете и то у периоду важења Закона о осигурању имовине и лица, обзиром на то да је то питање Законом о обавезном осигурању у саобраћају одредбама чланова 29 став 3 и 91 став 2 прецизно регулисано. Због тога су за седницу Грађанског одељења од 20.03.2014. године израђена два реферата. У првом реферату је изражен став да регресно потраживање које се остварује директном применом члана 104 Закона о осигурању имовине и лица доспева исплатом накнаде штете оштећеном лицу, али да регресно потраживање у случају постојања закљученог уговора о обавезном осигурању доспева тек када поверилац, осигуравач дужника позове да испуни своју обавезу на начин прописан одредбом члана 324 став 2 ЗОО.

Већином гласова није прихваћен тај реферат, већ је прихваћен други реферат у којем је изражен став да сва регресна потраживања доспевају даном исплате са следећим образложењем:

У текстовима Закона о облигационим односима и Закона о осигурању имовине и лица изједначени су суброгација и регрес, утолико што је форма прелаза права са осигураника односно оштећеног лица на осигуравача, суброгација. Код суброгације се права осигураника-оштећеног према трећем лицу-штетнику преносе на осигуравача који је ту штету исплатио осигуранику. Код регреса осигурач може захтевати исплату измирене штете трећем лицу од сваког одговорног лица, па и од свог осигураника. Пример за суброгацију је када осигурач каско моторног возила исплати накнаду штете свом осигуранику и улази у његова права према трећем одговорном лицу. (939 ЗОО). Пример за регрес је када осигурач исплати штету трећем лицу, за коју је одговоран његов осигураник који је возио под утицајем алкохола и који у том случају није покривен осигурањем од одговорности ( 87 Закона о осигурању имовине и лица). Код суброгације осигуравач исплаћује свој дуг из уговора о осигурању (свом каско осигугуранику) и улази у његова права према одговорном лицу. Код регреса осигуравач исплаћује накнаду уместо осигураника, уместо одговорног лица, тј. туђ дуг и стиче право повраћаја онога што је за њега исплатио. Суброгација је прописана чланом 939 став 1 Закона о облигационим односима, а регрес чланом 87 и 104 Закона о осигурању имовине и лица. Међутим, члан 87 Закона о осигурању имовине и лица такође говори о прелазу права или суброгацији, тако да законска решења не праве разлику између суброгације и регреса у осигурању. Стога, говоримо о прелазу права:

1. оштећеног лица на осигуравача према осигуранику који је искључен из осигурања у случају обавезног осигурања од одговорности власника односно корисника моторних возила за штете причињене трећим лицима (алкохолисаност) (члан 87 став 2 Закона о осигурању имовине и лица)

2. оштећеног лица на Гарантни фонд према власнику возила који није закључио уговор о осигурању од аутоодговорности, када се изсредстава Гарантног фонда исплати накнада штете оштећеном лицу ( 104 став 2 ЗОИЛ)

3. осигураника на осигурвача према трећем лицу по ма ком основу одговорном за штету када осигуравач исплати свом осигуранику осигурану суму ( 939 став 1 ЗОО)

Чланом 87 став 2 Закона о осигурању имовине и лица прописано је да организација за осигурање која је накнадила штету оштећеном лицу ступа у његово право према лицу одговорном за штету за износ исплаћене накнаде, камату и трошкове, ако није наступила њена обавеза према условима уговора о осигурању од аутоодговорности. Чланом 104 став 2 истог закона прописано је да регресни захтев, по исплати накнаде штете, остварује се од власника моторног возила и то за исплаћени износ накнаде штете, камату и трошкове. Чланом 939 став 1 Закона о облигационим односима прописано је да исплатом суме осигурања на осигуравача по самом закону, до висине исплаћене накнаде, прелазе сва осигураникова права према трећем лицу које је по ма ком основу одговорно за штету.

Покриће одговорности за штету, осигураник може изгубити под условима прописаним законом и правилима осигуравача, у ком случају осигуравач који је исплатио оштећеном накнаду штете поводом догађаја који представља осигурани случај у осигурању од аутоодговорности стиче, по самом закону право да од свог осигураника одговорног за наступање осигураног случаја тражи да му врати оно што је уместо њега платио оштећеном (право регреса). Иста је ситуација са правом Гарантног фонда да тражи од власника неосигураног возила оно што је платио оштећеном (право регреса).

Регресни захтев осигуравача у случају када је дошло до губитка права из осигурања, регресни захтев Гарантног фонда и регресни захтев осигуравача који је исплатио суду осигурања свом осигуранику обухватају износ који је исплаћен оштећеном лицу, затезну камату од дана исплате до дана остваривања регреса и трошкове остваривања регресног захтева.

Право на враћање исплаћене накнаде штете од лица одговорних за штету (право регреса осигуравача према осигуранику одговорном за штету и право на наплату потраживања према одговорном лицу или његовом осигуравачу које је прешло на Гарантни фонд и право осигуравача који је исплатио суму осигурања свом осигуранику) по основу законске суброгације, доспевају у часу исплате оштећеном накнаде штете. Од тада се регресни дужници односно дужници из основа суброгације налазе у доцњи према титуларима регресних и суброгацијских права, тако да од тада поменути титулари имају право да потражују камате на укупно исплаћени износ штете.

На основу овог образложења и дискусије на седници одељења, правно схватање у погледу доспелости и права на камату на регресна потраживања усвојено је већином гласова, док је правно схватање у погледу застарелости регресног потраживања Гарантног фонда усвојено једногласно.

(Седница Грађанског одељења Апелационог суда у Новом Саду од 20.03.2014. године)>

Аутор сентенце: