ОСНОВНИ СУД У НОВОМ САДУ
ЕЛЕКТРОНСКИ БИЛТЕН

Грађанско право - Облигационо право

РЕГРЕСНО ПОТРАЖИВАЊЕ

Објављено: 14.07.2021

Возач који има пробну возачку дозволу не сме да управља моторним возилом у периоду од 23,00 до 05,00 часова, па се у том смислу фактички уподобљава за наведени период лицу које нема возачку дозволу за управљање моторним возилом одређене категорије, будући да му је (попут лица које нема возачку дозволу) забрањено да управља моторним возилом у наведеном периоду.

Из образложења:

Наиме, супротно наводима жалбе, према тада важећој одредби члана 182. став 4. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, возач који има пробну возачку дозволу не сме да управља моторним возилом у периоду од 23,00 до 05,00 часова, па се у том смислу фактички уподобљава за наведени период лицу које нема возачку дозволу за управљање моторним возилом одређене категорије, будући да му је (попут лица које нема возачку дозволу) забрањено да управља моторним возилом у наведеном периоду. Са наведених разлога правилно првостепени суд сматра да је у конкретној ситуацији дошло до губитка права из осигурања сходно одрдби члана 29. став 1. тачка 2. Закона о обавезном осигурању у саобраћају. Дакле, лице са пробном возачком дозволом има дозволу да управља моторним возилом у мери у којој је то у складу са законом. Стварне способности и вештине туженог овде нису од значаја будући да се ради о императивним законским одредбама. Тако произлази да према одредбама члана 182. Закона о безбедности саобраћаја на путевима важећим у време штетног догађаја, тужени П.Н. није имао дозволу да управља возилом у периоду од 23,00 до 5,00 сати. Стога је туженом (као лицу са пробном возачком дозволом) и мера безбедности забране управљања возилом Б категорије изречена у том смислу. Односно забрањено му је да управља моторним возилом Б категорије у периоду од 5 сати до 23 сата ( у трајању од 10 месеци рачунајући од правноснажности пресуде, с тим да се време проведено у затвору не урачунава у време трајања мере) јер је то право које је на основу пробне дозволе имао.

Следом наведеног, правилно првостепени суд налази да је дошло до губитка права из осигурања, те да је регресно потраживање тужиоца основано према туженом П.З. ( власнику возила којим је изазван удес), позивом на одредбу члана 176. став 1. ЗОО-а, јер је опасну ствар (моторно возило) поверио свом сину, овде туженом П.Н., док је тужени П.Н. дужан да тужиочево потраживање намири зато што је скривио предметну саобраћајну незгоду, сходно члану 178. став 1. ЗОО-а, те члану 28. и 30. Закона о обавезном осигурању у саобраћају.

Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, посл.број ГЖ-729/21 од 01.04.2021.године, којом је потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл.број П-4857/19 од 15.12.2020.гoдине>

Аутор сентенце: Драган Петронијевић, судијски сарадник