ОСНОВНИ СУД У НОВОМ САДУ
ЕЛЕКТРОНСКИ БИЛТЕН

Грађанско право - Облигационо право

РЕХАБИЛИТАЦИОНО ОБЕШТЕЋЕЊЕ

Објављено: 14.07.2021

Да би тужиоци остварили право на рехабилитационо обештећење у виду накнаде нематеријалне штете због неоснованог лишења слободе и накнаде нематеријалне штете због смрти рехабилитованог лица, потребно је да докажу да је у ванпарничном поступку по одредбама Закона о рехабилитацији утврђена ништавост, односно непуноважност аката или радњи којима је рехабилитовано лице лишено слободе или живота, јер само рехабилитација у погледу лишења ових права може бити основ за накнаду нематеријалне штете коју тужиоци потражују.

Из образложења:

Наиме, Закон о рехабилитацији је у члану 26. став 3. прописао да рехабилитовано лице и лице из члана 7. став 1. тачка 5. Закона има право на накнаду нематеријалне штете за душевне болове због лишења слободе, у складу са законом којим се уређују облигациони односи. Ставом 4. истог члана је уређено да лица из члана 21. став 2. Закона (брачни друг, деца и родитељи, односно браћа, сестре и ванбрачни партнер рахбилитованог лица) имају право на накнаду нематеријалне штете за душевне болове због смрти рехабилитованог лица, под условом да је између њих и умрлог рехабилитованог лица постојала трајнија заједница живота, у складу са законом којим се уређују облигациони односи.

Цитиране одредбе Закона о рехабилитацији полазе од претпоставке да је лице које је неосновано лишено слободе, односно које је умрло, рехабилитовано у смислу Закона о рехабилитацији. Да би тужиоци остварили право на рехабилитационо обештећење у виду накнаде нематеријалне штете због неосновнаог лишења слободе и некнаде нематеријалне штет због смрти мајке Е.W., било је потребно да докажу да је у ванпарничном поступку по одредбама Закона о рехабилитацији утврђена ништавост, односно непуноважност аката или радњи којима је Е.W. лишена слободе или живота, јер само рехабилитација у погледу лишења ових права може бити основ за накнаду нематеријалне штете коју тужиоци потражују у овој правној ствари. Обзиром да се из решења Вишег суда у Сремској Митровици, пословни број Рех. .... из септембра 2015. године утврђује да је пок. Е.W. повређено право на имовину, и утврђена је ништавост одлука којима јој је то право повређено, али при том није утврђено и да јој је повређено право на слободу и/или живот, то суд није имао законског основа, сагласно одредбама Закона о рехабилитацији, да у овом парничном поступку одлучује о захтеву тужилаца за утврђивање ништавости таквих аката или радњи, а да би тиме тужиоци остварили право на накнаду нематеријалне штете.

Наиме, одредбом члана 1. став 1. Закона о рехабилитацији прописано је да се овим законом уређује рехабилитација и правне последице рехабилитације лица која су из политичких, верских, националних или идеолошких разлога, лишена живота, слободе или других права до дана ступања на снагу овог закона: 1) на територији Републике Србије без судске или административне одлуке; 2) изван територије Републике Србије без судске или административне одлуке војних и других југословенских органа, ако су имала или имају пребивалиште на територији Републике Србије или држављанство Републике Србије; 3) судском или административном одлуком органа Републике Србије; 4) судском или административном одлуком војних и других југословенских органа ако су имала или имају пребивалиште на територији Републике Србије или држављанство Републике Србије.

Одредбом члана 9. истог закона је прописано да право на подношење захтева за регабилитацију због повреде права из члана 1.став 1. овог закона престаје протеком 5 година од дана ступања на снагу овог закона, према одредби члана 33. Закона о рехабилитацији, тај закон је ступио на снагу осмог дана од објављивања у Службеном гласнику РС, а у Службеном гласнику РС у броју 92/2011 објављен је дана 07.12.2011. године, па је дакле ступио на снагу дана 15.12.2011. године, и следом тога право на подношење захтева за рехабилитацију је престало дана 16.12.2016. године, што је дакле законски преклузивни рок након чега се губи право на подношење захтева за рехабилитацију због повреде права из члана 1. став 1. овог закона, који се ни на који начин не може мењати, прекидати, застајати и продужавати.

Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, посл.број ГЖ-241/21 од 04.03.2021.године, којом је преиначена пресуда Основног суда у Новом Саду посл.број П-6069/19 од 14.10.2020.гoдине>

Аутор сентенце: Драган Петронијевић, судијски сарадник