Грађанско право - Радно право

РОК ЗА СУДСКУ ЗАШТИТУ ПОВРЕДЕ ПРАВА РАДНИКА

Објављено: 10.03.2017

Преклузивни рок од 90 дана, прописан одредбама чл. 195 Закона о раду, се примењује у погледу судске заштите сваке врсте повреде радног права, па и у радном спору за утврђење постојања радног односа.

Из образложења:

Пресудом првостепеног суда делимично је усвојен тужбени захтев тужилаца и тужени је обавезан да им на име мање исплаћене зараде, увећане зараде за прековремени рад, неисплаћене увећане зараде за рад на дане празника, који су нерадни дани и накнаде штете због неискоришћених годишњих одмора, за тражене временске периоде, исплати новчане износе, ближе означене изреком пресуде, са припадајућом законском затезном каматом. Истом пресудом одбијен је као неоснован, део тужбеног захтева тужилаца 1. 2. и 4. реда, којим су тражили да се утврди да су били у радном односу код туженог у назначеним временским периодима и да се тужени обавеже да им за тражене периоде обрачуна и уплати доприносе код надлежних фондова за ПИО, здравствено осигурање и осигурање за случај незапослености. Одбачена је тужба тужилаца у делу тужбеног захтева , којим су тражили да им тужени исплати порезе за тражени период.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду, у делу којим је одбијен део ту- жбеног, захтева тужилаца 1.2. и 4. реда, ради утврђења да су били у радном односу код туженог, у периодима наведеним у изреци пресуде, ради обрачуна и уплате доприноса, код надлежних фондова за ПИО, здравствено осигурање и осигурање за случај незапослености, првостепена пресуда је преиначена, тако што је утврђено да су ови тужиоци били у радном односу код туженог у назначеним временским периодима, па је обавезан тужени да обрачуна и уплати за те периоде доприносе код надлежних фондова за ПИО,здравствено осигурање и осигурање за случај незапослености. У преосталом делу, жалбе туженог и тужилаца су одбијене и првостепена пресуда је у том преосталом делу потврђена.

Против наведене пресуде Апелационог суда и то само у делу, којим је преиначена првостепена пресуда, тужени је благовремено изјавио ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права

Полазећи од утврђеног чињеничног стања, правилно је првостепени суд одбио тужбени захтев тужилаца, за утврђење постојања радног односа код туженог, у назначеним периодима, јер је до дана подношења тужбе, у овом радном спору, дана 10.03.2011. године, очигледно протекао преклузивни законски рок од 90 дана, из чл.195 Закона о раду, а у ком року су тужиоци могли тражити заштиту својих права, односно да се утврди да су били у радном односу код туженог у назначеним периодима.

Стога се по становишту Врховног касационог суда , не може прихватити као правилно становиште другостепеног суда, којим је у том делу преиначио првостепену пресудуи усвојио тужбени захтев тужилаца, на основу утврђеног чињеничног стања, да су провели на раду код туженог , у траженим периодима и на основузаузтог правног становишта да се преклузивни рок од 90 дана из чл. 195 Закона о раду, не примењује у оваквом радном спору, који за предмет има утврђење постојања радног односа , а не престанак радног односа или отказ уговора о раду.

По оцени Врховног касационог суда, другостепени суд у побијаном делу пресуде није правилно применио материјално право, када је усвојио тужбени захтев тужилаца, овде ревидената , јер је погрешно оценио преклузивни рок из чл. 195 Закона о раду. Овај рок се примењује у погледу судске заштите сваке врсте повреде радног права, почев од дана сазнања за повреду права, па се примењује и у оваквом радном спору, за утврђење постојања радог односа. Утолико пре , што је тужилац Д.И. сазнао за престанак радног односа код туженог, закључењем споразума о престанку радног односа, дана 06.11.2009. године, а тужилац П.П. закључењем таквог споразума са туженим, дана 31.07.2010. године, док је А.Т. за престанак свог радног односа код туженог сазнао половином 2010. године. Од наведених датума, па до дана подношења тужбе 10.03.2011. године, је очигледно протекло више од 90 дана, у смислу одредаба чл 195 Закона о раду. Сходно томе, ревиденти су преклудирани у тражењу судске заштите. Стога је тужбени захтев тужилаца правилно одбијен у том делу, доношењем првостепене пресуде.

Пресуда Врховног касационог суда посл. број Рев 2 -1783/2015 од 08.09.2016.године,којом је потврђена пресуда Oсновног суда у Новом Саду посл.број П1-490/2011 од 23.05.2014. годинe >

Аутор сентенце: Јармила Лончар, виши судијски сарадник