ОСНОВНИ СУД У НОВОМ САДУ
ЕЛЕКТРОНСКИ БИЛТЕН

Грађанско право - Извршни поступак

СЕПАРАТИВНО ПОДНОШЕЊЕ ПРЕДЛОГА ЗА ИЗВРШЕЊЕ

Објављено: 20.05.2020

Одредбом члана 412 став 3 ЗОО-а, прописано је да ако у некој дељивој обавези има више поверилаца, потраживање се дели међу њима на једнаке делове и сваки поверилац може захтевати само свој део потраживања.

Из образложења:

Оспореним решењем о извршењу Основног суда у Новом Саду посл.бр. ИИ-4334/19 од 22.10.2019. године, одређено је извршење у корист извршног повериоца против извршног дужника, ради намирења потраживања извршног повериоца у износу од 357.864,00 динара, са припадајућом законском затезном каматом. Трошкови извршног повериоца утврђени су у износу од 12.852,00 динара.

Против наведеног решења, извршни дужник је изјавио благовремену жалбу, побијајући га из свих законом прописаних разлога.

Наводима предметне жалбе извршни дужник истиче да је на основу исте извршне исправе-пресуде Основног суда у Новом Саду посл.бр. П-3136/19 од 15.05.2019. године, поднето више предлога за извршење на основу којих је формирано више одвојених извршних предмета и то предмет извршног повериоца Ј.М. (Ии-4350/19), извршног повериоца М.М. (Ии-4342/19), те извршног повериоца З.П. (Ии-4338/19), што је за дужника законски неприхватљиво, будући да сматра да су сви извршни повериоци требали бити обухваћени једним предлогом за извршење и једним решењем суда, донетим под једним бројем. Сепаратним подношењем предлога за извршење за сваког извршног повериоца посебно, како дужник наводи, увећавају се трошкови принудне наплате потраживања, насталог из једне те исте извршне исправе, што се односи и на трошкове парничног поступка, чија вредност, да су ови предлози поднети заједно, не би ушла у вредност спора, већ би то била само вредност главног потраживања, нити би ушла у основицу за обрачун судских такси, истовремено наводећи да не треба занемарити ни трошкове извршног дужника, према јавном извршитељ, који се на наведени начин вишеструко увећавају.

Побијано решење о извршењу, у свему је у сагласности са извршном исправом и предлогом извршног повериоца за извршење од 18.10.2019. године и донето је у складу са одредбама Закона о извршењу и обезбеђењу. Наиме, новчано потраживање на име главног дуга из извршне исправе је дељиво, а одредбом члана 412 став 3 ЗОО-а прописано је да ако у некој дељивој обавези има више поверилацa, што овде јесте случај, потраживање се дели међу њима на једнаке делове, ако није што друго одређено и сваки поверилац може захтевати само свој део потраживања. Из наведеног произилази да је сваки тужилац из извршне исправе, па и овде извршни поверилац, имао право да поднесе посебан предлог за извршење и истим тражи свој део главног потраживања досуђен у извршној исправи, што је извршни поверилац и учинио тако што је предлогом за извршење тражио принудно извршење износа од 357.864,00 динара, са припадајућом каматом, који износ представља његов сразмеран део доспелог потраживања, у односу на број поверилаца из извршне исправе, на име накнаде за експроприсано земљиште, које је извршном повериоцу досуђено том извршном исправом. Дакле, без обзира на чињеницу да су потраживања извршних поверилаца на име главног дуга и трошкова парничног поступка настала на основу исте извршне исправе, диспозиција је самих извршних поверилаца како ће досуђено потраживање наплатити, због чега супсу основани.

Решење Вишег суда у Новом Саду посл.број Гжи-697/2019 од 08.01.2010.године којим је потврђено решење Основног суда у Новом Саду посл.бр. Ии-4334/19 од 22.10.2019.године>

Аутор сентенце: Јармила Лончар, виши судијски сарадник