ОСНОВНИ СУД У НОВОМ САДУ
ЕЛЕКТРОНСКИ БИЛТЕН

Грађанско право - Породично право

СЛОБОДНО ИЗРАЖАВАЊЕ МИШЉЕЊА ДЕТЕТА

Објављено: 17.03.2021

Према одредби члана 65. став 4-6 Породичног закона, дете које је навршило 10. годину живота може слободно и непосредно изразити своје мишљење у сваком судском и управном поступку у коме се одлучује о његовим правима.

Из образложења:

Побијаном пресудом је усвојен тужбени захтев тужиоца па је измењена одлука о вршењу родитељског права садржана у правноснажној пресуди Основног суда у Новом Саду посл.бр. П2-291/19 од 08.03.2012. године и млт. М.Д. рођена 02.03.2011. године поверена је тужиоцу као оцу на самостално вршење родитељског права, са пребивалиштем на адреси тужиоца, уређен је начин одржања личних односа између млт. детета и тужене као мајке и тужена обавезана да на име плаћа издржавање за млт. дете у висини од 5.000,00 динара месечно почев од подношења тужбе. Свака страна сноси своје трошкове.

Тужена је благовремено, преко пуномоћника, изјавила жалбу из свих разлога предвиђених одредбом члана 373. став 1. ЗПП-а оспоравајући пресуду у целости. Жалбом истиче да није било услова да првостепени суд одбије извођење доказа вештачењем на околност способности млт. детета да формира и изрази своје мишљење у парници ради измене одлуке о вршењу родитељског права. Даље наводи да нису утврђене релевантне чињенице, па се предлаже да овај суд пресуду укине или преиначи.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 1-3, 5, 7 и 9. ЗПП на које овај суд пази по службеној дужности, ни битне повреде из члана 374. став 2. тачка 12 ЗПП на коју се тужена позива у жалби, јер је пресуда разумљива и садржи разлоге о битним чињеницама. Битне чињенице су правилно и потпуно утврђене и материјално право правилно примењено.

Према одредби члана 65. став 4-6 ПЗ, дете које је навршило 10. годину живота може слободно и непосредно изразити своје мишљење у сваком судском и управном поступку у коме се одлучује о његовим правима, а може се и само, односно преко неког другог лица или установе, обратити суду или органу управе и затражити помоћ у остваривању свог права на слободно изражавање мишљења, при чему суд и орган управе утврђују мишљење детета у сарадњи са школским психологом односно органом старатељства, породичним саветовалиштем или другом установом специјализованом за посредовање у породичним односима, у присуству лица које дете само изабере.

У овом поступку суд је поступио у складу са одредбом члана 270. ПЗ и од надлежне установе специјализоване за породичне односе затражио налаз и стручно мишљење о томе коме од родитеља поверити заједничко малолетно дете. Тај налаз је израђен на стручан начин. Базирано на том налазу, оценом свих околности случаја, водећи рачуна о најбољем интересу заједничког малолетног детета, донета је одлука о поверавању малолетног детета тужиоцу као оцу на самостално вршење родитељског права. Мишљењу детета је поклоњена дужна пажња, с обзиром на узраст и зрелост детета, њене потребе, с тим да мишљење детета није једини, ни опредељујући фактор код доношења одлуке о вршењу родитељског права. У оцени о најбољем интересу детета у конкретном случају суд је користио и друге елементе те процене, нарочито чињенице које су утврђене о приликама оба родитеља, срединске услове и нивое подршке који родитељи пружају детету, потребно за њен правилан развој, као и мишљење органа старатељства који је проценио да тужилац тренутно има бољу способност да задовољи потребе детета, што је и овај суд прихвата. Очигледно је да млт. дете има проблем са мајком, што је очитовала и школска служба у вези са понашањем млт. детета и предузела кораке да код оба родитеља интервенише у вези са васпитањем детета. Мишљење млт. детета је изражено на адекватан начин, пред радницима органа старатељства. Жалбом се доводи у питање спсобност детета да формира своје мишљење као и то да ли је мишљење детета консултовано у присуству особе по избору детета. Присуство те особе налаже одредба члана 65. став 4. ПЗ-а, с тим да је сврха тог услова да се створи безбедна и сигурна средина у којој дете изражава своје мишљење, односно да дете не буде под притиском интереса неке друге особе (родитеља) или институције када вербализује своје мишљење. Нема услова за закључак да је дете било под таквом врстом притиска код изражавања свог мишљења, пошто је орган старатељства поступио на објективан и стручан начин када је дете консултовао у форми разговора. Суд јесте имао могућност да одреди вештачење на околност способности детета да формира и изрази своје мишљење, како је то тужена у току поступка предложила, али је извођење тог доказа било непотребно. Мишљење органа старатељства ничим није доведено у питање, нити је тужиља доказала чињенице да се боравак детета код оца, који је одређен привременом мером у току поступка, негативно рефлектовао по дете до момента доношења ове одлуке.

Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, посл.број ГЖ2-19/21 од 21.01.2021.године, којом је потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл.број П2-2056/19 од 03.09.2020.г. судија Мирјана Родић>

Аутор сентенце: