ОСНОВНИ СУД У НОВОМ САДУ
ЕЛЕКТРОНСКИ БИЛТЕН

Домаћи судови - Грађанско право

СМЕТАЊЕ ПОСЕДА ТЕЛЕФОНСКЕ ЛИНИЈЕ

Објављено: 18.11.2015

Одредбом члана 75 Закона о основама својинско правних односа прописано је да сваки држалац ствари и права има право на заштиту од узнемиравања или одузимања државине. Одредбом члана 78 истог закона прописано је да суд пружа заштиту према последњем стању државине и насталом сметању при чему није од утицаја право на државину, правни основ државине и савесност држаоца.

Из образложења:

Побијаним решењем Основног суда у Новом Саду посл.бр. П-5783/2014 од дана 18.03.2015.године тужбени захтев је усвојен. Утврђено је да је тужена Ц.Ј. из Новог Сада сметала тужиљу 1.реда Т.О. и тужиоца 2.реда Ц.Н., обоје из Новог Сада у последњем мирном поседу телефонске линије број на адреси Нови Сад, В.Н. број 6, тако што је 12.04.2013.године поднела захтев за блокирање одлазних позива на телефонској линији након чега је Телеком а.д. истог дана блокирао одлазне позиве на овој телефонској линији од када тужиоци не могу да користе телефон, на начин на који су то чинили пре 12.04.2013.године, па је обавезана тужена да одмах успостави раније поседовно стање, тако што ће поднети захтев Телеком а.д. за деблокаду одлазних позива телефонске линије као и да се у будуће клони оваквог и сличног сметања поседа у року од 8 дана, под претњом новчаног кажњавања.

Одредбом члана 70 став 1 Закона о основама својинско правних односа, прописано је да државину ствари има свако лице које непосредно врши фактичку власт на ствари, а ставом 2 да државину ствари има и лице које фактичку власт на ствари врши преко другог лица, коме је по основу плодоуживања, уговора о коришћењу стана, закупа, чувања, послуге или другог правног посла дало ствар у непосредну државину (посредна државина), а одредбом члана 75 истог закона прописано је да сваки држалац ствари и права има право на заштиту од узнемиравања или одузимања државине. Одредбом члана 78 истог закона прописано је да суд пружа заштиту према последњем стању државине и насталом сметању при чему није од утицаја право на државину, правни основ државине и савесност држаоца.

Како је у току првостепеног поступка утврђено да су тужиоци били у мирном поседу телефонске линије број на адреси Нови Сад, ул. В. Н. Број 6 јер се тужиља у предметни стан уселила 1990.године када је засновала ванбрачну заједницу са сином тужене Ц.М., а њихов син, овде тужилац Ц.Н., рођен је 1994.године и од рођења живи у наведеном стану, правилно је првостепени суд применио цитиране законске одредбе када је усвојио тужбени захтев тужилаца и утврдио да је тужена сметала тужиоце у последњем мирном поседу телефонске линије број на адреси Нови Сад, ул. В.Н. број 6 на тај начин што је тачно неутврђеног дана поднела захтев за блокирање одлазних позива на поменутој телефонској линији, након чега је „Телеком“ А.Д. дана 12.04.2013.године, блокирао одлазне позиве на телефонској линији од када тужиоци не могу да користе телефон на начин на који су то чинили пре 12.04.2013.године.

Чињеница да тужена Ц.Ј., као корисник на коме се води телефонска линија број на адреси Нови Сад, ул. В. Н. Број 6 има право да поднесе захтев да „Телеком Србија“ укине одлазни саобраћај за телефонски прикључак за предметни број, по ставу овог суда, не утиче на правилност и законитост побијаног решења, с обзиром да је у државинском спору расправљање ограничено само на претресање и доказивање чињеница последњег стања поседа и насталог сметања, у смислу одредбе члана 448 став 1 ЗПП. Под сметањем државине подразумева се узнемиравање и одузимање државине. Искључено је претресање о праву на посед, о правном основу, савесности или несавесности.

Из целокупног списа предмета произилази да је тужена Ц.Ј. корисник телефонског прикључка броја … на ком се води поменути број (назив прикључка) и иста је у том својству дана 12.04.2013.године поднела захтев за укидање одлазног саобраћаја на наведеној линији, па је предузеће за телекомуникације „Телеком Србија“ тужиоцима укинула одлазни телефонски саобраћај искључиво поступајући по захтеву, налогу тужене, што тужену у овој правној ствари легитимише као извршиоца сметања поседа тужилаца на телефонској линији.

Супротно жалбеним наводима, чињеница да је тужиоцима и након укидања одлазног саобраћаја, остала могућност коришћења долазног саобраћаја, не утиче на основаност тужбеног захтева и правилност првостепеног решења, јер су самим тим што су онемогућени да користе телефонску линију у оном обиму у коме су могли пре укидања одлазног саобраћаја, тужиоци сметани од стране тужене у свом поседу телефонске линије.

(Решење Вишег суда у Новом Саду, посл.број ГЖ-1127/2015 од 03.06.2015.године, којом је потврђено решење Основног Суда у Новом Саду посл.број П-5783/2014 од 18.03.2015.г.)>

Аутор сентенце: Јармила Лончар, виши судијски сарадник