ОСНОВНИ СУД У НОВОМ САДУ
ЕЛЕКТРОНСКИ БИЛТЕН

Грађанско право - Облигационо право

СОЛИДАРНА ОДГОВОРНОСТ ЗА НАКНАДУ ШТЕТЕ КОЈУ У САОБРАЋАЈУ ПРЕТРПЕ ТРЕЋА ОШТЕЋЕНА ЛИЦА

Објављено: 20.05.2020

Одредбом члана 940 став 1 Закона о облигационим односима прописано је да у случају осигурања од одговорности, осигуравач одговара за штету насталу осигураним случајем само ако треће оштећено лице захтева њену накнаду. Оштећено лицe у саобраћајној незгоди може директно од осигуравача одговорног осигураника, захтевати накнаду нематеријалне штете.

Из образложења:

Пресудом Основног суда у Новом Саду посл.бр. П-4881/16 од 04.05.2017. године одбијен је тужбени захтев тужиље којим је тражила да суд обавеже туженог да јој на име накнаде нематеријалне штете исплати износ од 155.000,00 и то износ од 85.000,00 динара на име претрпљених физичких болова и износ од 70.000,00 динара на име претрпљеног страха, све са законском затезном каматом од пресуђења па до исплате, као и да јој надокнади трошкове поступка, са законском затезном каматом од пресуђења до исплате.

Одредбом члана 178 став 4 Закона о облигационим односима прописано је да за штету коју трпе трећа лица имаоци моторних возила одговарају солидарно.

Одредбом члана 940 став 1 Закона о облигационим односима прописано је да у случају осигурања од одговорности, осигуравач одговара за штету насталу осигураним случајем само ако треће оштећено лице захтева њену накнаду.

Одредбом члана 941 став 1 Закона о облигационим односима прописано је да у случају осигурања од одговорности, оштећено лице може захтевати непосредно од осигуравача накнаду штете коју је претрпело догађајем за који је одговоран осигураник, али највише до износа осигуравачеве обавезе.

Према оцени овог суда, основани су жалбени наводи тужиље да је првостепени суд погрешно применио материјално право, односно одредбе члана 76 став 1 тачка 2 и став 2 Закона о обавезном осигурању у саобраћају и одбио тужбени захтев тужиље као неоснован. Наиме, супротно закључку првостепеног суда, пасивна легитимација туженог „Дунав осигурање“ адо Београд произилази из одредби члана 940 став 1 и 941 став 1 које остављају могућност оштећеном лицу, овде тужиљи, да директно од осигуравача одговорног осигураника захтева накнаду нематеријалне штете, што је тужиља у овом случају и урадила. Наиме, одговорност осигураника, овде ЈГСП-а произилази из одредби члана 178 став 4 ЗОО-а, а како је исто било осигурано код осигуравача „Дунав осигурање“ адо Београд, то је тужиља основано тражила накнаду нематеријалне штете од туженог. Следом наведеног, овај суд је нашао да је на правилно утврђено чињенично стање требало применити одредбе чанова 178 став 4, 940 став 1 и 941 став 1 ЗОО-а, те усвојити тужбени захтев тужиље и одлучити о правичној накнади настале нематеријалне штете на страни тужиље.

Имајући у виду, све околности штетног догађаја, врсту и тежину повреде тужиље, те утврђени интензитет и дужину трајања физичких болова и страха код тужиље овај суд налази да би правична новчана накнада тужиљи за штету коју је претрпела у виду физичких болова и претрпљеног страха била накнада у износу од по 60.000,00 динара. Стога је овај суд жалбу тужиље делимично усвојио и побијану пресуду преиначио као у изреци.

Пресуда Вишег суда у Новом Саду, посл.број ГЖ-3643/17 од 19.04.2019.године, којом је преиначена пресуда Основног Суда у Новом Саду посл.број П-4881/16 од 04.05.2017.г.>

Аутор сентенце: Јармила Лончар, виши судијски сарадник