Објављено: 20.05.2020
Стаж осигурања са увећаним трајањем рачуна се само за време које је запослени ефективно провео на раду (на радним местима за која закон предвиђа рачунање стажа са увећањем).
Из образложења:
Првостепеном пресудом одбијен је приговор апсолутне и стварне ненадлежности суда, тужбени захтев је усвојен и обавезана тужена да за тужиоца уплати разлику до износа доприноса за пензијско и инвалидско осигурање за период од 24.06.1999. до 29.03.2002. године, а који се рачунају за стаж са увећаним трајањем у износу од 16.633,75 динара са затезном каматом на неблаговремено плаћене јавне приходе па до исплате, као и да му накнади трошкове парничног поступка у износу од 61.630,00 динара. Према утврђењу првостепеног суда, тужилац је запослен код тужене као полицијски службеник. Тужиоцу је на основу одлука тужене престао радни однос због теже повреде радне дужности, које одлуке су поништене као незаконите пресудом Општинског суда у Новом Саду посл.бр. П-3982/99 од 23.11.2000. године, те је обавезана тужена да тужиоца врати на рад.
Поступајући по наведеној пресуди тужена је вратила тужиоца на рад, те му исплатила накнаду штете у виду неисплаћене плате за период од 24.06.1999. године до 29.03.2002. године, који са обрачунатом каматом за неглаговремено плаћене јавне приходе на дан 09.12.2018. године (дан вештачења)износи 16.633,75 динара.
Одредбом члана 54 Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Сл. гласник РС“ број 34/03 са изменама и допунама) прописано је да се осигуранику из члана 52 став 1 тог закона, стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем под условом да је на радним местима тј. пословима из члана 53 тог закона ефективно провео на раду најмање 10 година тј. односно укупно најмање 5 година ако је утврђена инвалидност, а ставом другим истог члана да се стаж осигурања увећава само за време које је ефективно проведено на раду.
Дакле, како из наведених одредаба произилази да се стаж осигурања са увећаним трајањем рачуна само за време које је запослени ефективно провео на раду (на радним местима за која закон предвиђа рачунање стажа са увећањем) овај суд налази да тужиоцу не припада разлика на име доприноса за пензијско и инвалидско осигурање који се рачунају са увећаним трајањем за период када није ефективно радио без обзира на чињеницу што је исто било последица незаконитог отказа односно што у том периоду није био радно ангажован кривицом тужене. Стога је побијана пресуда преиначена као у изреци.
Пресуда Апелационог суда у Новом Саду посл. бр. Гж1. 4017/19 од 29.01.2020.године, којом је делимично преиначена пресуда Основног Суда у Новом Саду посл.број П1-275/2019 од 22.10.2019.г.>
Аутор сентенце: Јармила Лончар, виши судијски сарадник